HRISTOVA LJUDSKA PRIRODA I NAŠA PRIRODA

https://www.youtube.com/watch?v=em28sENNpVI

Ne znam da li dobro vidim, ali čini mi se da je ovde Fajt navodno našao citat od EGW koji podržava katoličku dogmu koja je ovde objašnjena:

"Svako od nas ponaosob mora odlučiti da li je istupio iz Rimske crkve ili nije. Postoje mnogi koji ne razumeju ovo; ali ja sam ubeđen u jedno, a to je da svaka duša koja je prisutna ovde večeras, želi da upozna put istine i pravde (Skup: ‘Amin!’) i da ne postoji niko među nama ovde ko bi svesno podržavao papske dogme i ko ne bi želeo da ih se oslobodi. Zar ne zapažamo da ideja po kojoj Isusovo telo nije bilo kao naše (jer znamo da je naše telo grešno), obavezno podrazumeva „koncepciju imakulata” device Marije (Učenje „imakulata” jeste da je Marija, Isusova majka, bila rođena bez greha)? Zapazimo činjenicu da u Njemu nije bilo greha, već tajna Božja otkrivena u telu... savršeno ispoljavanje Božjeg života, u svoj njegovoj savršenoj čistoti, ali u sredini koju predstavlja naše grešno telo (Skup: ‘Amin!’). O, ovo je čudesno, zar ne ?! Pretpostavimo da je ispravna ideja po kojoj je Isus bio u toj meri različit u odnosu na nas, da nije imao ničega u svom telu protiv čega bi se borio, tj. da je to telo bilo bez greha. U tom slučaju, kao nešto obavezno, podrazumeva se rimokatolička dogma „imakulata.“ Ali, zašto da ovde stanemo? Ako je Marija rođena bez greha, onda je svakako i njena majka imala sveto telo. Ali, ne zaustavljajte se ovde. Treba da idemo dalje, do Marijine babe, pa zatim njene majke i tako dalje, do Adama - i šta je krajnji rezultat? Greha nikad nije ni bilo. Adam nikada nije sagrešio. Na taj način, kako vidite, idući ovim putem, pronalazimo suštinsku sličnost između katolicizma i spiritizma."(Bilten GK 1901, str. 404, 405)

Ili je ovo još jedan od lažnih citata ili se nešto ne slaže ili ja dobro ne vidim i ne razumem.

Evo jedne jasne izjave EGW kojom se pobijaju sva sektašenja po pitanju Kristove prirode na zemlji vezane za spise EGW. Sektašenja su kao što znate temeljena na tome da je Krist ponio sa neba svoju božansku prirodu (svoje božansko porijeklo + nebesku slavu i silu koju je imao na nebu) i da je na križu umrla samo Kristova ljudska priroda, a božanska je bila također sa njim ali nije umrla.

„Jedino je Otac mogao da oslobodi Hrista. - Onaj koji je umro za grehe sveta morao je na određeno vreme da ostane u grobu. U toj kamenoj tamnici, On je bio kao zatočenik božanske pravde. On je odgovarao pred Sudijom vasione. Primio je na sebe grehe sveta, i samo je Otac mogao da ga oslobodi. Jaka straža moćnih anđela budno je bdila nad grobom, i bila spremna da svojom slavom uveća podizanje Onoga koji se usudio da se na zemlju spusti lišen svoje božanske sile.“ (MS 94, 1897)

Dobro obratimo pažnju na sljedeće izjave:
„JEDINO je Otac mogao da oslobodi Hrista“.
„On je ODGOVARAO pred Sudijom vasione.“
„PRIMIO JE NA SEBE GREHE SVETA i SAMO je Otac mogao da ga oslobodi.“
„Onoga koji se usudio da se na zemlju spusti lišen svoje BOŽANSKE SILE.“

Iz ovih izjava EGW možemo vidjeti da je njeno razumijevanje plana spasenja bilo potpuno u skladu sa onim što kaže Biblija. Isus je morao doći na zemlju lišen svoje Božanske slave i sile sa neba, biti isti kao mi, obraniti Božji zakon (kojeg je Sotona osporio) u tijelu koje je bilo podložno svim iskušenjima kao i naše, osim u grijehu,  biti nama primjer i uzor, preuzeti na sebe sve grijehe palog ljudskog roda, umrijeti na križu sa teretom svih grijeha umjesto nas (lišen Božjeg prirustva u sebi), biti suđen ili odgovarati pred Ocem po svojim djelima, te ovisno o ishodu Božjeg suda, umrijeti zauvijek ili postati naš zastupnik (Prvosvećenik) pred Ocem.
Kada uzmemo ove jasne njene izjave u obzir onda nam je jasno da je ona pod Kristovom božanskom prirodnom prilikom utjelovljenja mislila samo na njegovo božansko porijeklo lišeno svoje slave i sile. Kada kaže da je na križu umra samo Kristova ljudska priroda, a božanska nije, ona misli na to da je Bog Otac svojim Duhom ili svojom božanskom prirodom bio u Kristu sve dok se nije desio transfer svih grijeha na Krista, a tada je Otac napustio Sina da bi Sin kroz svoju savršenu žrtvu obavio čin pomirenja palog ljuskog roda sa nebeskim Ocem. Zato je bilo neophodno da se Kristu sudi, da se ustanovi dali je njegova žrtva prihvaćena od Oca. Zato je bilo neophodno da Bog Otac oživi Sina, a ne Sin sam sebe, jer On sam sebe koliko vidimo nije niti mogao oživiti. O ovome se može puno pisati i ići u detalje iz kojih nam se otkrivaju nevjerovatne istine plana spasenja, te neshvatljiva Božja ljubav i žrtva za palog čovjeka.
Nažalost oni koji sektaše po pitanju Kristove prirode na zemlji, odbijajući da prihvate jasne Biblijske istine, lišeni su nevjerovatne Božje ljubavi koja nam se otkriva kroz plan spasenja i ako se ne pokaju morat će da odgovaraju pred Sudijom, jer su odbacili svog pravog Spasitelja, a prihvatili nauk lažnog „Spasitelja“.

Poštovani brate Mato,čitajući tvoj zadnji članak uviđam da mi je sve jasno po pitanju Božanske prirode Sina Božjega dok je hodao Zemljom.Jedno mi samo nekako nesjeda,tj nerazumijem (vjerojatno je to posljedica mog slabijeg teološkog znanja),a to je izjava E G White-"On je odgovarao pred Sudijom vasione" i tvoje izjave "Zato je bilo neophodno da se Kristu sudi da se ustanovi dali je Njegova žrtva prihvaćena od Oca".
Ako nađeš vremena i volje molim te da mi odgovoriš kada se desilo suđenje Kristu (dal prije uskrsnuća)i dal je na tom sudu nazočio samo Otac ili je taj sud imao kao i svaki drugi sud porotu,I dali se taj sud(u kojem se sudilo Isusu)može poistovjetiti sa istražnim sudom koji čeka sve vjerne,budući da je Isus naša preteča u svemu.Puno hvala unaprijed i lijep pozdrav brate Mato.

maurico (citat):Poštovani brate Mato,čitajući tvoj zadnji članak uviđam da mi je sve jasno po pitanju Božanske prirode Sina Božjega dok je hodao Zemljom.Jedno mi samo nekako nesjeda,tj nerazumijem (vjerojatno je to posljedica mog slabijeg teološkog znanja),a to je izjava E G White-"On je odgovarao pred Sudijom vasione" i tvoje izjave "Zato je bilo neophodno da se Kristu sudi da se ustanovi dali je Njegova žrtva prihvaćena od Oca".
Ako nađeš vremena i volje molim te da mi odgovoriš kada se desilo suđenje Kristu (dal prije uskrsnuća)i dal  je na tom sudu nazočio samo Otac ili je taj sud imao kao i svaki drugi sud porotu,I dali se taj sud(u kojem se sudilo Isusu)može poistovjetiti sa istražnim sudom koji čeka sve vjerne,budući da je Isus naša preteča u svemu.Puno hvala unaprijed i lijep pozdrav brate Mato.

Pozdrav brate Mauricio
Sud o tome dali je Isusova žrtva prihvaćena od Oca ili ne se mogao voditi jedino kada je sama žrtva prinjeta, a to je kada je Isus umro i bio položen u grob. Sotona je mislio da polaže pravo na Isusovo tijelo koje je položeno u grobu, kao što je mislio i da polaže pravo na Mojsijevo tijelo kada se protivio Bogu što je uskrsnuo Mojsija. Pošto je Isus savršeno proživio svoj život, bez ijednog učinjenog prijestupa sve Sotonine optužbe da polaže pravo na Isusovo tijelo su pale u vodu i Bog je imao apsolutno pravo da ga uskrsne. Kao porotu bi mogli nazvati sva živa stvorenja koja su pratila sve što se dešava na zemlji i koji su mogli vidjeti da je Božji sud pravedan, a pobjeda nad grijehom za sav pali ljudski rod izvojevana. Iskreno nama je teško i zamisliti što je Sotona u tom trenutku osijećao, jer Kristovom pobjedom nad grijehom mu je bilo jasno da mu je presuđena smrtna kazna i vječno uništenje. Kada je Bog Isusa uskrnuo, Isus se prvo ukazao Mariji i rekao joj da ga se ne dotiče, jer još nije otišao kod Oca. Evo što EGW kaže o ovim stihovima:

„Učenici nisu mogli poverovati da je Hristos zaista vaskrsnuo, već su zajedno sa ženama koje su tu vest donele pohitali na grob. Uverili su se da Isus nije u grobu, videli su laneno platno u koje je bio uvijen, ali ipak nisu mogli da poveruju u „dobre glase“ da je On ustao iz mrtvih. Vratili su se kući čudeći se i diveći onome što su videli i što su im žene ispričale. Ali je Marija ostala na grobu, razmišljajući o svemu što je videla, dok ju je stalno mučila pomisao da su možda bili prevareni. Smatrajući da je očekuju nova iskušenja, ponovo se odala svom teškom bolu i tako slomljena gorko je plakala. Nadvirivši se ponovo nad grob, ugledala je dva anđela u belim haljinama. Jedan je sedeo čelo glave a drugi čelo nogu, na mestu gde je Isus ležao. Glasom punim nežnosti, zapitali su je zašto plače. Ona odgovori: „Uzeše Gospoda mojega, i ne znam gdje ga metnuše“. Okrenuvši se od groba, ugledala je Isusa koji je stajao sasvim blizu, ali Ga ona nije prepoznala. Nežnim i saosećajnim glasom, On je zapitao zašto je tako tužna i koga traži. Pretpostavljajući da bi to mogao biti vrtlar, zamolila Ga je da joj, ukoliko je On uklonio njenog Gospoda, kaže gde Ga je stavio, da bi ona mogla da Ga uzme. Svojim uobičajenim božanskim glasom Isus joj tada reče: „Marija!“ Ton tog dragog glasa njoj je bio toliko poznat i ona brzo odgovori „Ravuni!“ I u svojoj velikoj radosti umalo Ga se nije „dohvatila“, ali joj Isus reče: „ne dohvataj se do mene, jer još se ne vratih k Ocu svojemu; nego idi k braći mojoj i kaži im: vraćam se k ocu svojemu i ocu vašemu, i Bogu svojemu i Bogu vašemu“ (Jovan 20, 17). Sva srećna ona je potrčala noseći učenicima „dobre glase“. Ubrzo posle toga Isus se uzneo na nebo da lično iz Očevih usta čuje da je Njegova žrtva prihvaćena i da primi svu „vlast na nebu i na zemlji“.“ (EGW – Rani spisi)

Brate Mato,hvala na pojašnjenju i na citatima iz Ranih spisa od EG White.Sada mi se samo još jedno pitanje nameće,o situaciji nakon Isusovog uskrsnuća,a to se nalazi u posljednjoj rečenici tvog odgovora tj. prvi dio citata OD E. G. W.-"Ubrzo posle toga Isus se uzneo na nebo...".Ispričavam se unaprijed na neznanju,mogu shvatit da večina zna odgovor na moje pitanje,ali pitanje postavljam baš u svezi sebe i u svezi onih koji možda kao i ja ne razumiju Isusovo kretanje po uskrsnuću.Dakle,E.G.W. piše,da se ubrzo nakon što je Marija Magdalena trčeći otišla javiti "dobru vjest" Isusovim učenicima,sam Isus uznio na Nebo...Moje pitanje glasi:dali se je naš Spasitelj i Gospod Isus Krist uznio na Nebo k Ocu i prije svog uznesenja koje je u Bibliji opisano(nakon kojeg je usljedila pedesetnica),tj da budem jasniji,dal se Gospodin dva puta uznio k svom Ocu nakon uskrsnuća?Hvala ti brate osobito na strpljivosti prema "neznalicama".Zahvalan unaprijed.

maurico (citat):Brate Mato,hvala na pojašnjenju i na citatima iz Ranih spisa od EG White.Sada mi se samo još jedno pitanje nameće,o situaciji nakon Isusovog uskrsnuća,a to se nalazi u posljednjoj rečenici tvog odgovora tj. prvi dio citata OD E. G. W.-"Ubrzo posle toga Isus se uzneo na nebo...".Ispričavam se unaprijed na neznanju,mogu shvatit da večina zna odgovor na moje pitanje,ali pitanje postavljam baš u svezi sebe i u svezi onih koji možda kao i ja ne razumiju Isusovo kretanje po uskrsnuću.Dakle,E.G.W. piše,da se ubrzo nakon što je Marija Magdalena trčeći otišla javiti "dobru vjest" Isusovim učenicima,sam Isus uznio na Nebo...Moje pitanje glasi:dali se je naš Spasitelj i Gospod Isus Krist uznio na Nebo k Ocu i prije svog uznesenja koje je u Bibliji opisano(nakon kojeg je usljedila pedesetnica),tj da budem jasniji,dal se Gospodin dva puta uznio k svom Ocu nakon uskrsnuća?Hvala ti brate osobito na strpljivosti prema "neznalicama".Zahvalan unaprijed.

Nakon što se ukazao Mariji i rekao da ga se ne dotiče dok ne ode kod Oca da primi potvrdu, Isus je uzašao na nebo. Isti dan se vratio i ukazao jedanaestorici i tada im je dopustio da ga se dotaknu, jer je od Oca dobio potvrdu je žrtva prihvaćena. Boravio je još 40 dana sa učenicima i onda je uzašao na nebo i ušao u nebeski hram da obavlja svoju službu Prvosvećenika pred Bogom. Pedeseti dan nakon uskrsnuća učenici su primili Kristovog Duha (Utješitelja) čime je započelo djelo propovijedana radosne vijesti svim narodima. Ovo je ovako samo u kratkim crtama, da sad ne idemo u detalje.

Vrlo sam zadovoljan odgovorom,puno hvala Mato.

Sin Božji je pre utelovljenja imao božansku prirodu i zvao se Mikael.

Utelovljenjem, ne uzima božansku prirodu već samo svoj identitet, uzima ljudsku prirodu i dobija novo ime, Isus (Ješua, Jesus, zavisi od jezika). Postaje i Sin Čovečji i Sin Božji u isto vreme, za razliku od pre utelovljenja kada je bio samo Sin Božji.

Kakvu prirodu će imati nakon realizacije plana spasenja, pretpostavljam da će dobiti i novo ime, kao i svi spaseni?

Nebojša (citat):Sin Božji je pre utelovljenja imao božansku prirodu i zvao se Mikael.

Utelovljenjem, ne uzima božansku prirodu već samo svoj identitet, uzima ljudsku prirodu i dobija novo ime, Isus (Ješua, Jesus, zavisi od jezika). Postaje i Sin Čovečji i Sin Božji u isto vreme, za razliku od pre utelovljenja kada je bio samo Sin Božji.

Kakvu prirodu će imati nakon realizacije plana spasenja, pretpostavljam da će dobiti i novo ime, kao i svi spaseni?

Isus je zadržao ljudsko obličje po uskrsenju. Zbog uskrsenja u proslavljenom tijelu, učenici su imali problema sa prepoznavanjem, ali to je bilo ljudsko obličje (Jovan 21:9-15). Ovo je takođe jasno iz proročkih viđenja (Danilo 7:13,14; Otkrivenje 1:13).

Plan spasenja je realnost u svemu kako je opisan u Svetom Pismu. Nema privremenih „uloga“ ili glume kao u konceptu trojstva. Tako ni za Sina Božjeg jednom kad je preuzeo ljudsko obličje nije bilo moguće da se „vraća“ na prvobitno stanje kao da se ništa nije desilo u međuvremenu. Ali istovremeno to nije nikakva prepreka za Hristove urođene i stečene kvalifikacije (data vlast i autoritet nad kompletnom tvorevinom, sud, i sl.).

Imena u biblijskom smislu označavaju karakter, autoritet, čast, profil djelatnosti… ne „fiksno“ lično ime na način na koji se danas shvata. Ta ideja je svakako prisutna u izjavi iz Otkrivenja 3:12.

Znači imaće i ljudsku i božansku prirodu, tj. biće božansko biće u ljudskom telu?

Nebojša (citat):Znači imaće i ljudsku i božansku prirodu, tj. biće božansko biće u ljudskom telu?

Očigledno da „božanska“ priroda u tehničkom smislu te riječi nije presudna za Hristov status. Da jeste, „tehnički“ ne bi bilo moguće ni da postane čovjek. Insistiranje na božanskoj jednakosti sa Ocem potiče iz pogrešnog koncepta zasnovanog na su-jednakosti i (sve)moći ravnopravnih božanskih bića (bogova). Zbog svog prvobitnog identiteta jedinorođenog Sina Božjeg koji nikad nije izgubljen, i zbog stečenih kvalifikacija kroz djelo iskupljenja, Hrist ima sav mogući božanski autoritet koji mu daje Otac, iako će ostati Predstavnik ljudskog roda za svu vječnost.

PavleS (citat):

Nebojša (citat):Znači imaće i ljudsku i božansku prirodu, tj. biće božansko biće u ljudskom telu?

Očigledno da „božanska“ priroda u tehničkom smislu te riječi nije presudna za Hristov status. Da jeste, „tehnički“ ne bi bilo moguće ni da postane čovjek. Insistiranje na božanskoj jednakosti sa Ocem potiče iz pogrešnog koncepta zasnovanog na su-jednakosti i (sve)moći ravnopravnih božanskih bića (bogova). Zbog svog prvobitnog identiteta jedinorođenog Sina Božjeg koji nikad nije izgubljen, i zbog stečenih kvalifikacija kroz djelo iskupljenja, Hrist ima sav mogući božanski autoritet koji mu daje Otac, iako će ostati Predstavnik ljudskog roda za svu vječnost.

Božansku prirodu imaju dva bića, Otac i Sin, i Oni nisu jednaki, Otac je veći od Sina, tu nema ničeg spornog. Kao što čovek i žena nisu jednaki ali imaju istu ljudsku prirodu.

Ali ako bi hipotetički čovek mogao svoj duh da prebaci u robota kao što npr. maštaju transhumanisti i slični, taj robot bi bio kiborg, imao bi ljudsku i robotsku prirodu.

Nije sporno izjednačavanje božanske prirode, već da li će božanska priroda koju jedno biće poseduje, dakle Sin, biti "spojena" sa ljudskom prirodom. Kao što i žena (bez obzira što nije jednaka sa čovekom, isto je ljudsko biće kao što je Sin božansko biće, žena ima ljudsku prirodu) može hipotetički da se spoji sa prirodom mašine tj. robota i postane kiborg, biće sa dve prirode, ljudske i robotske.

Nebojša (citat):

PavleS (citat):

Nebojša (citat):Znači imaće i ljudsku i božansku prirodu, tj. biće božansko biće u ljudskom telu?

Očigledno da „božanska“ priroda u tehničkom smislu te riječi nije presudna za Hristov status. Da jeste, „tehnički“ ne bi bilo moguće ni da postane čovjek. Insistiranje na božanskoj jednakosti sa Ocem potiče iz pogrešnog koncepta zasnovanog na su-jednakosti i (sve)moći ravnopravnih božanskih bića (bogova). Zbog svog prvobitnog identiteta jedinorođenog Sina Božjeg koji nikad nije izgubljen, i zbog stečenih kvalifikacija kroz djelo iskupljenja, Hrist ima sav mogući božanski autoritet koji mu daje Otac, iako će ostati Predstavnik ljudskog roda za svu vječnost.

Božansku prirodu imaju dva bića, Otac i Sin, i Oni nisu jednaki, Otac je veći od Sina, tu nema ničeg spornog. Kao što čovek i žena nisu jednaki ali imaju istu ljudsku prirodu.

Ali ako bi hipotetički čovek mogao svoj duh da prebaci u robota kao što npr. maštaju transhumanisti i slični, taj robot bi bio kiborg, imao bi ljudsku i robotsku prirodu.

Nije sporno izjednačavanje božanske prirode, već da li će božanska priroda koju jedno biće poseduje, dakle Sin, biti "spojena" sa ljudskom prirodom. Kao što i žena (bez obzira što nije jednaka sa čovekom, isto je ljudsko biće kao što je Sin božansko biće, žena ima ljudsku prirodu) može hipotetički da se spoji sa prirodom mašine tj. robota i postane kiborg, biće sa dve prirode, ljudske i robotske.

Spoj ili u Hristovom slučaju "prenos" božanske prirode u ljudsku je moguć na nivou nove prirode koju Hrist dobija kao ljudsko biće. Jer Bog je Izvor života i Bog ispunjava taj život svojim svetim Duhom. Zbog toga je Pavle mogao da kaže: "Jer u njemu (Hristu) nastava svaka punoća Božanstva tjelesno." (Kološanima 2:9)

Problem grešnog načina razmišljanja je što to pokušava razumjeti u domenu moći i sile. Ako ne opaža moć i silu onako kako vidi Boga, grešnik je sklon nipodaštavanju. Inače, sva razmišljanja i maštarije satanista koji pokušavaju uz pomoć "nauke" stvoriti neku vrstu super čovjeka zasnivaju se na tom konceptu. Dosadašnja iskustva, međutim, pokazuju da što ima veću moć, grešnik proizvodi veću destrukciju. To ne može promijeniti nikakva "nauka".

PavleS (citat):

Nebojša (citat):

PavleS (citat):

Nebojša (citat):Znači imaće i ljudsku i božansku prirodu, tj. biće božansko biće u ljudskom telu?

Očigledno da „božanska“ priroda u tehničkom smislu te riječi nije presudna za Hristov status. Da jeste, „tehnički“ ne bi bilo moguće ni da postane čovjek. Insistiranje na božanskoj jednakosti sa Ocem potiče iz pogrešnog koncepta zasnovanog na su-jednakosti i (sve)moći ravnopravnih božanskih bića (bogova). Zbog svog prvobitnog identiteta jedinorođenog Sina Božjeg koji nikad nije izgubljen, i zbog stečenih kvalifikacija kroz djelo iskupljenja, Hrist ima sav mogući božanski autoritet koji mu daje Otac, iako će ostati Predstavnik ljudskog roda za svu vječnost.

Božansku prirodu imaju dva bića, Otac i Sin, i Oni nisu jednaki, Otac je veći od Sina, tu nema ničeg spornog. Kao što čovek i žena nisu jednaki ali imaju istu ljudsku prirodu.

Ali ako bi hipotetički čovek mogao svoj duh da prebaci u robota kao što npr. maštaju transhumanisti i slični, taj robot bi bio kiborg, imao bi ljudsku i robotsku prirodu.

Nije sporno izjednačavanje božanske prirode, već da li će božanska priroda koju jedno biće poseduje, dakle Sin, biti "spojena" sa ljudskom prirodom. Kao što i žena (bez obzira što nije jednaka sa čovekom, isto je ljudsko biće kao što je Sin božansko biće, žena ima ljudsku prirodu) može hipotetički da se spoji sa prirodom mašine tj. robota i postane kiborg, biće sa dve prirode, ljudske i robotske.

Spoj ili u Hristovom slučaju "prenos" božanske prirode u ljudsku je moguć na nivou nove prirode koju Hrist dobija kao ljudsko biće. Jer Bog je Izvor života i Bog ispunjava taj život svojim svetim Duhom. Zbog toga je Pavle mogao da kaže: "Jer u njemu (Hristu) nastava svaka punoća Božanstva tjelesno." (Kološanima 2:9)

Problem grešnog načina razmišljanja je što to pokušava razumjeti u domenu moći i sile. Ako ne opaža moć i silu onako kako vidi Boga, grešnik je sklon nipodaštavanju. Inače, sva razmišljanja i maštarije satanista koji pokušavaju uz pomoć "nauke" stvoriti neku vrstu super čovjeka zasnivaju se na tom konceptu. Dosadašnja iskustva, međutim, pokazuju da što ima veću moć, grešnik proizvodi veću destrukciju. To ne može promijeniti nikakva "nauka".

Slažem se da je prenos božanske prirode u ljudsku moguć na nivou nove prirode, ali ta priroda je i dalje ljudska bez obzira što više nije pala nego je proslavljena.

Ne vidim šta je sporno shvatanje božanske prirode i u domenu moći i sile, Otac je Sinu sve predao i Hrist je sve nasledio da bi ga svi poštovali kao i Oca. Ali to nije shvatanje samo u domenu moći i sile, ali upravo je moć, sila, slava itd. ono što razlikuje božanska bića, Oca i Sina, od anđela i ljudi.

Onda bi svako biće, bilo anđeo bilo čovek bili božanska, jer sveti Duh prebiva u njima. Ne određuje prisustvo svetog Duha nekoga božanskim bićem, Otac i Sin već poseduju sveti Duh. Hristu ne treba sveti Duh da bi bio božansko biće, On je već božansko biće po rođenju, Sin Božji, samo što je sada postao i Sin čovečji, zbog utelovljenja u ljudsku prirodu. Dakle spoj božanske i ljudske prirode, dok Otac i dalje ima samo božansku prirodu, nema ljudsku, a Sin uzima zauvek i ljudsku dok se božanskom prirodom razlikuje od svih stvorenja, a ne svetim Duhom, jer On sam i poseduje taj Duh kao i Otac i daje ga stvorenjima.

Nebojša (citat):

PavleS (citat):

Nebojša (citat):

PavleS (citat):

Nebojša (citat):Znači imaće i ljudsku i božansku prirodu, tj. biće božansko biće u ljudskom telu?

Očigledno da „božanska“ priroda u tehničkom smislu te riječi nije presudna za Hristov status. Da jeste, „tehnički“ ne bi bilo moguće ni da postane čovjek. Insistiranje na božanskoj jednakosti sa Ocem potiče iz pogrešnog koncepta zasnovanog na su-jednakosti i (sve)moći ravnopravnih božanskih bića (bogova). Zbog svog prvobitnog identiteta jedinorođenog Sina Božjeg koji nikad nije izgubljen, i zbog stečenih kvalifikacija kroz djelo iskupljenja, Hrist ima sav mogući božanski autoritet koji mu daje Otac, iako će ostati Predstavnik ljudskog roda za svu vječnost.

Božansku prirodu imaju dva bića, Otac i Sin, i Oni nisu jednaki, Otac je veći od Sina, tu nema ničeg spornog. Kao što čovek i žena nisu jednaki ali imaju istu ljudsku prirodu.

Ali ako bi hipotetički čovek mogao svoj duh da prebaci u robota kao što npr. maštaju transhumanisti i slični, taj robot bi bio kiborg, imao bi ljudsku i robotsku prirodu.

Nije sporno izjednačavanje božanske prirode, već da li će božanska priroda koju jedno biće poseduje, dakle Sin, biti "spojena" sa ljudskom prirodom. Kao što i žena (bez obzira što nije jednaka sa čovekom, isto je ljudsko biće kao što je Sin božansko biće, žena ima ljudsku prirodu) može hipotetički da se spoji sa prirodom mašine tj. robota i postane kiborg, biće sa dve prirode, ljudske i robotske.

Spoj ili u Hristovom slučaju "prenos" božanske prirode u ljudsku je moguć na nivou nove prirode koju Hrist dobija kao ljudsko biće. Jer Bog je Izvor života i Bog ispunjava taj život svojim svetim Duhom. Zbog toga je Pavle mogao da kaže: "Jer u njemu (Hristu) nastava svaka punoća Božanstva tjelesno." (Kološanima 2:9)

Problem grešnog načina razmišljanja je što to pokušava razumjeti u domenu moći i sile. Ako ne opaža moć i silu onako kako vidi Boga, grešnik je sklon nipodaštavanju. Inače, sva razmišljanja i maštarije satanista koji pokušavaju uz pomoć "nauke" stvoriti neku vrstu super čovjeka zasnivaju se na tom konceptu. Dosadašnja iskustva, međutim, pokazuju da što ima veću moć, grešnik proizvodi veću destrukciju. To ne može promijeniti nikakva "nauka".

Slažem se da je prenos božanske prirode u ljudsku moguć na nivou nove prirode, ali ta priroda je i dalje ljudska bez obzira što više nije pala nego je proslavljena.

Ne vidim šta je sporno shvatanje božanske prirode i u domenu moći i sile, Otac je Sinu sve predao i Hrist je sve nasledio da bi ga svi poštovali kao i Oca. Ali to nije shvatanje samo u domenu moći i sile, ali upravo je moć, sila, slava itd. ono što razlikuje božanska bića, Oca i Sina, od anđela i ljudi.

Onda bi svako biće, bilo anđeo bilo čovek bili božanska, jer sveti Duh prebiva u njima. Ne određuje prisustvo svetog Duha nekoga božanskim bićem, Otac i Sin već poseduju sveti Duh. Hristu ne treba sveti Duh da bi bio božansko biće, On je već božansko biće po rođenju, Sin Božji, samo što je sada postao i Sin čovečji, zbog utelovljenja u ljudsku prirodu. Dakle spoj božanske i ljudske prirode, dok Otac i dalje ima samo božansku prirodu, nema ljudsku, a Sin uzima zauvek i ljudsku dok se božanskom prirodom razlikuje od svih stvorenja, a ne svetim Duhom, jer On sam i poseduje taj Duh kao i Otac i daje ga stvorenjima.

Znao sam da ovo ide gdje ne treba ali nema veze.
Sin je Kanal života, ne Izvor koje je Bog Otac. Tako je Bog Otac onaj od koga potiče Duh, a Hrist je Kanal. To stoji u Bibliji (Jovan 14:16,26; 15:26; Djela 1:4). Priča o dva ili tri Boga nikako nije biblijska. Isus jeste božanski po svom identitetu, poslanju i ispunjenosti sv. Duhom, ali ako je uporedo nosio obje prirode, onda imamo ozbiljnih problema jer Bog ne umire niti je podložan raznim drugim stvarima.

PavleS (citat):

Nebojša (citat):

PavleS (citat):

Nebojša (citat):

PavleS (citat):

Nebojša (citat):Znači imaće i ljudsku i božansku prirodu, tj. biće božansko biće u ljudskom telu?

Očigledno da „božanska“ priroda u tehničkom smislu te riječi nije presudna za Hristov status. Da jeste, „tehnički“ ne bi bilo moguće ni da postane čovjek. Insistiranje na božanskoj jednakosti sa Ocem potiče iz pogrešnog koncepta zasnovanog na su-jednakosti i (sve)moći ravnopravnih božanskih bića (bogova). Zbog svog prvobitnog identiteta jedinorođenog Sina Božjeg koji nikad nije izgubljen, i zbog stečenih kvalifikacija kroz djelo iskupljenja, Hrist ima sav mogući božanski autoritet koji mu daje Otac, iako će ostati Predstavnik ljudskog roda za svu vječnost.

Božansku prirodu imaju dva bića, Otac i Sin, i Oni nisu jednaki, Otac je veći od Sina, tu nema ničeg spornog. Kao što čovek i žena nisu jednaki ali imaju istu ljudsku prirodu.

Ali ako bi hipotetički čovek mogao svoj duh da prebaci u robota kao što npr. maštaju transhumanisti i slični, taj robot bi bio kiborg, imao bi ljudsku i robotsku prirodu.

Nije sporno izjednačavanje božanske prirode, već da li će božanska priroda koju jedno biće poseduje, dakle Sin, biti "spojena" sa ljudskom prirodom. Kao što i žena (bez obzira što nije jednaka sa čovekom, isto je ljudsko biće kao što je Sin božansko biće, žena ima ljudsku prirodu) može hipotetički da se spoji sa prirodom mašine tj. robota i postane kiborg, biće sa dve prirode, ljudske i robotske.

Spoj ili u Hristovom slučaju "prenos" božanske prirode u ljudsku je moguć na nivou nove prirode koju Hrist dobija kao ljudsko biće. Jer Bog je Izvor života i Bog ispunjava taj život svojim svetim Duhom. Zbog toga je Pavle mogao da kaže: "Jer u njemu (Hristu) nastava svaka punoća Božanstva tjelesno." (Kološanima 2:9)

Problem grešnog načina razmišljanja je što to pokušava razumjeti u domenu moći i sile. Ako ne opaža moć i silu onako kako vidi Boga, grešnik je sklon nipodaštavanju. Inače, sva razmišljanja i maštarije satanista koji pokušavaju uz pomoć "nauke" stvoriti neku vrstu super čovjeka zasnivaju se na tom konceptu. Dosadašnja iskustva, međutim, pokazuju da što ima veću moć, grešnik proizvodi veću destrukciju. To ne može promijeniti nikakva "nauka".

Slažem se da je prenos božanske prirode u ljudsku moguć na nivou nove prirode, ali ta priroda je i dalje ljudska bez obzira što više nije pala nego je proslavljena.

Ne vidim šta je sporno shvatanje božanske prirode i u domenu moći i sile, Otac je Sinu sve predao i Hrist je sve nasledio da bi ga svi poštovali kao i Oca. Ali to nije shvatanje samo u domenu moći i sile, ali upravo je moć, sila, slava itd. ono što razlikuje božanska bića, Oca i Sina, od anđela i ljudi.

Onda bi svako biće, bilo anđeo bilo čovek bili božanska, jer sveti Duh prebiva u njima. Ne određuje prisustvo svetog Duha nekoga božanskim bićem, Otac i Sin već poseduju sveti Duh. Hristu ne treba sveti Duh da bi bio božansko biće, On je već božansko biće po rođenju, Sin Božji, samo što je sada postao i Sin čovečji, zbog utelovljenja u ljudsku prirodu. Dakle spoj božanske i ljudske prirode, dok Otac i dalje ima samo božansku prirodu, nema ljudsku, a Sin uzima zauvek i ljudsku dok se božanskom prirodom razlikuje od svih stvorenja, a ne svetim Duhom, jer On sam i poseduje taj Duh kao i Otac i daje ga stvorenjima.

Znao sam da ovo ide gdje ne treba ali nema veze.
Sin je Kanal života, ne Izvor koje je Bog Otac. Tako je Bog Otac onaj od koga potiče Duh, a Hrist je Kanal. To stoji u Bibliji (Jovan 14:16,26; 15:26; Djela 1:4). Priča o dva ili tri Boga nikako nije biblijska. Isus jeste božanski po svom identitetu, poslanju i ispunjenosti sv. Duhom, ali ako je uporedo nosio obje prirode, onda imamo ozbiljnih problema jer Bog ne umire niti je podložan raznim drugim stvarima.

Ne ide zbog nerazumevanja i nesporazuma.
Nije sporno da je Otac izvor a Sin kanal, On sam je rekao ako ne ode neće nam poslati Utešitelja.
Naravno da priča o dva ili tri Boga nije biblijska, ali je biblijska priča o dve božanske osobe, jednoj većoj od druge, ali ipak božanske.

Jer ako Isus neće imati božansku prirodu po vaskrsenju, šta je to što ga razlikuje od ostalih stvorenja koja imaju svetog Duha? Identitet kažeš, između ostalog, bez prirode? Odrekao se božanske prirode? Božanski identitet je imao u paloj ljudskoj prirodi, jer se odrekao božanske prirode, zbog plana spasenja jer je morao da pobedi greh u paloj ljudskoj prirodi. Po vaskrsenju uzima proslavljenu ljudsku prirodu i svoju božansku prirodu i identitet. Dakle posle vaskrsenja a ne pre, ne pričam ja za period kad je bio na zemlji i kada nije imao božansku prirodu, naravno da je tada mogao da umre kao što i jeste i da je u svemu bio isti u ljudskoj prirodi sa svim ljudima.

Dakle nije nosio nego će nositi dve prirode. Identitet mu ne treba na Nebu, nego mu je trebao na zemlji. Po vaskrsenju vraća se u svoje prirodno stanje, božansku prirodu, i ostaje u ljudskoj u isto vreme zbog uzimanja nove prirode. Po vaskrsenju nije nikakav problem da nosi dve prirode.

Inače malo ti vuče ovo shvatanje o Sinu na shvatanje Jehovinih svedoka.

Nebojša (citat):Nije sporno da je Otac izvor a Sin kanal, On sam je rekao ako ne ode neće nam poslati Utešitelja.

Drug, ti si tvrdio u prethodnom postu da Hrist sam po sebi posjeduje božanski Duh.

Hristu ne treba sveti Duh da bi bio božansko biće, On je već božansko biće po rođenju, Sin Božji, samo što je sada postao i Sin čovečji, zbog utelovljenja u ljudsku prirodu. Dakle spoj božanske i ljudske prirode, dok Otac i dalje ima samo božansku prirodu, nema ljudsku, a Sin uzima zauvek i ljudsku dok se božanskom prirodom razlikuje od svih stvorenja, a ne svetim Duhom, jer On sam i poseduje taj Duh kao i Otac i daje ga stvorenjima.

To je nebiblijska tvrdnja.

Sad tvrdiš da Hrist po uskrsenju ima dvije prirode, ljudsku i božansku. Možeš li navesti jedan biblijski tekst koji to dokazuje na način kako ti shvatiš „više“ i „niže“ božanstvo?
Dotle, u Otkrivenju vidimo Isusa koji jednako zavisi od Boga Oca i koji Oca i dalje naziva Bogom, dok se sam Isus ne naziva Bogom. Međutim, Isusov božanski položaj s desne strane Ocu nije sporan, naprotiv Djelo spasenja ga potvrđuje u najvišem mogućem smislu. Ali to i dalje ništa ne govori o različitim ili dvojnim prirodama.

Inače malo ti vuče ovo shvatanje o Sinu na shvatanje Jehovinih svedoka.

Ako ti tako kažeš, vidim da si postao ekspert.

Pa poseduje Duh, šta je tu sporno, ali po vaskrsenju i žrtve i tada ga Otac proslavlja i zato i ima sam po sebi život i sve mu daje da ima kao i Otac, ali i On (Sin) se pokorio Onome koji mu je sve pokorio da bi Otac bio sve u svemu kao što piše.

Ne tvrdim sada da Isus po vaskrsenju ima dve prirode nego sve vreme to tvrdim, a ti si tek sada to video. Čini mi se da ti ni ne čitaš šta pišem ili jednostavno ne razumeš.

Pa eto sam si odgovorio kako ja vidim "više" i "niže" božanstvo, piše u Otkrivenju da Isus zavisi od Oca, dakle jedno biće sa božanskom prirodom zavisi od drugog bića sa božanskom prirodom. S tim što je jedno biće uzelo i ljudsko telo i živi u njemu pa ima još jednu prirodu, ljudsku. Kao što sam naveo u primeru sa čovekom i robotom. Čovek bi zadržao svoju prirodu, duh, a uzeo bi drugu prirodu ili telo, telo robota. Isto i Isus, ima znanje o Ocu pre stvaranja bilo čega, ima moć i silu da stvara koju dobija od Oca i sve što je dobio od Oca koji ga je rodio, dakle svu božansku prirodu od koje je sazdan, prenosi u ljudsko telo i zadržava ljudsku prirodu. Iznutra je Sin sa božanskom prirodom, zna sve što mu je otkrio Otac i zna Oca u potpunosti ili punini, a spolja je čovek. Dok nijedno drugo biće ne može da zna Oca kao Sin jer nema božansku prirodu, božanska priroda je ta što omogućava posebnu vezu između Oca i Sina a ne Duh, Duh je bio potreban Isusu dok je bio na zemlji bez božanske prirode kao veza sa Ocem. I mi takođe se povezujemo svetim Duhom sa Ocem, ali ne možemo nikada kao Sin da imamo tu vezu, puninu i da primimo od Oca i podnesemo i shvatimo ako nemamo božansku prirodu. Zato je i Lucifer bio ljubomoran na Hrista jer nije imao uvid i pristup kod Oca jer je stvoren a ne rođen. Drugačije je prirode. Ne može niko da podnese slavu i prisustvo Oca u punini osim Sina, jer su iste prirode. Stvorenja mogu da prime znanje ili bilo šta drugo od Oca samo direktno preko Sina ili svetog Duha. Dok Otac i Sin imaju posebnu zajednicu zasnovanu na istoj prirodi pre merljivih vremena.

Dakle priroda je ono što čini neko biće istim, ne po identitetu nego po prirodi. Kao što čovek i žena imaju različite identitete a istu prirodu. Tvrdnja da Isus ima božansku prirodu ga ne čini Bogom, kako ti uporno pišeš da ja tako mislim. Isus nije Bog već Sin Božji, Bog je samo jedan, ali činjenica je da Isus ima božansku prirodu, dok tvrdnja da se Isus odrekao božanske prirode spušta Sina na nivo čoveka i na nivo nižim od anđela. Jer šta mu ostaje, ljudska priroda i božanski identitet, sećanje na nekadašnju prirodu koje se odrekao. A upravo suprotno Otac proslavlja Sina po vaskrsenju i uzvisuje ga iznad svakog anđela i daje mu još više nego što je imao, a imao je sve jer je po prirodi isti kao Otac, ali nije imao slavu i poštovanje kao Otac dok nije izvršio misiju i ispunio plan spasenja.

Nisam ekspert, biblijski eksperti su intelektualci, oni polažu sve nade u um, odlikuje ih to što se stalno pozivaju na razum, pogotovo zdrav razum. Mislim da više treba polagati nade, tj. ulagati u srce, u čišćenje srca, da bi Bog svojim Duhom mogao da nam otkrije ono što čovek ne može nikada da sazna naporima uma i intelektualnim bavljenjem teologije, jer će i ostati samo na teologiji, nauci o Bogu, a neće napredovati u duhovnosti, poznanju Boga. Ostaće pun znanja, dok će sujeta da preliva iz njega.

Nebojša (citat):Pa poseduje Duh, šta je tu sporno, ali po vaskrsenju i žrtve i tada ga Otac proslavlja i zato i ima sam po sebi život i sve mu daje da ima kao i Otac, ali i On (Sin) se pokorio Onome koji mu je sve pokorio da bi Otac bio sve u svemu kao što piše.

Drug, za ta pitanja referentna je biblijska nauka, ne šta ti misliš. Tekstovi Jovan 14:16,26; 15:26; Djela 1:4 jasno govore da Duh izlazi od Oca, a da je Hrist Kanal. I to se odnosi na situaciju posle uskrsenja. Nema sad vrdanja. Nigdje i nikad Sin ne postaje samostalni izvor niti nosilac samostalnih akcija, nezavisno od Oca ili uporedo sa Ocem.

Povrh toga, niko nema život sam po sebi, nepozajmljen, koji ne duguje nikome i niko nema sam po sebi besmrtnost osim Boga. I to stoji u Bibliji, 1. Timoteju 6:16.

Što se tiče teksta o pokoravanju Sina Ocu, to ima primjenu kad se potpuno okonča Plan spasenja i prestane posrednička misija Sina.

Ne tvrdim sada da Isus po vaskrsenju ima dve prirode nego sve vreme to tvrdim, a ti si tek sada to video. Čini mi se da ti ni ne čitaš šta pišem ili jednostavno ne razumeš.

Slobodan si da vjeruješ i tvrdiš šta god hoćeš. Samo ja sam tražio da navedeš makar jedan biblijski tekst koji podržava tu tvrdnju. Za sada ga nijesam dobio. Oko mojeg razumijevanja ne brini, kad postane kritično, javiću ti da budeš na oprezu.

Biblija uči da je Isus je Otac uskrsnuo Isusa u ljudskoj proslavljenoj prirodi i nemamo nikakav izvještaj da je nakon toga Bog uradio nešto dodatno po pitanju unapređenja Hristove prirode. Ali imamo izvještaje da je dobio svu vlast na Nebu i zemlji, tj. da je AUTORIZOVAN od Boga za to, da posreduje kao Prvosveštenik u nebeskoj Svetinji u korist ljudskog roda, da Bog kroz Hrista djeluje Duhom na poseban način na Zemlji, da će glasom arhanđela pozvati mrtve u vjeri da ustanu na život, da će biti na prestolu pored Oca… što sve jasno ukazuje na božanske ingerencije i zvanja. Ali o nikakvoj dvojnoj o prirodi ne govori ništa, što je stara paganska filozofija dualizma, kako u pseudo hrišćanskoj teologiji tako i u savremenom satanizmu („kiborzi“, „supermeni“, „x-ljudi“ i druge budalaštine).

S tim što je jedno biće uzelo i ljudsko telo i živi u njemu pa ima još jednu prirodu, ljudsku. Kao što sam naveo u primeru sa čovekom i robotom. Čovek bi zadržao svoju prirodu, duh, a uzeo bi drugu prirodu ili telo, telo robota.

Primjer sa „robotom“ je čista glupost, kao i ovo poređenje. Tako nešto ne postoji nigdje, osim u mašti satanista.

Isto i Isus, ima znanje o Ocu pre stvaranja bilo čega, ima moć i silu da stvara koju dobija od Oca i sve što je dobio od Oca koji ga je rodio, dakle svu božansku prirodu od koje je sazdan, prenosi u ljudsko telo i zadržava ljudsku prirodu. Iznutra je Sin sa božanskom prirodom, zna sve što mu je otkrio Otac i zna Oca u potpunosti ili punini, a spolja je čovek. Dok nijedno drugo biće ne može da zna Oca kao Sin jer nema božansku prirodu, božanska priroda je ta što omogućava posebnu vezu između Oca i Sina a ne Duh, Duh je bio potreban Isusu dok je bio na zemlji bez božanske prirode kao veza sa Ocem.

Oko božanske prirode Sina i direktnog pristupa Ocu nema spora jer je nasleđuje od Oca. Ali imamo problem kad počne da se gradi teorija o dva Boga, jer Biblija ne uči ni trojstvo ni dvojstvo. Tačno je da uči o dva božanska bića ili ličnosti na Nebu, ali treba praviti razliku na način na koji je Sveto Pismo pravi.

Ti ovdje opet ulaziš u neku konfuziju sa „unošenjem sve božanske prirode u ljudsko tijelo“. Biblija ne govori o tome nego o „punoći Božanstva koje u Isusu prebiva TJELESNO“. To nije isto.

dok tvrdnja da se Isus odrekao božanske prirode spušta Sina na nivo čoveka i na nivo nižim od anđela.

Upravo to uči Biblija (Jevrejima 2:9). Hristovo poistovjećivanje sa ljudskim rodom je za nas sve. A kad se to jednom desilo, Bog ne može raditi nešto arbitrarno ili samovoljno što nema zakonsko opravdanje, čak ni u korist svog Sina.

Jer šta mu ostaje, ljudska priroda i božanski identitet, sećanje na nekadašnju prirodu koje se odrekao. A upravo suprotno Otac proslavlja Sina po vaskrsenju i uzvisuje ga iznad svakog anđela i daje mu još više nego što je imao, a imao je sve jer je po prirodi isti kao Otac, ali nije imao slavu i poštovanje kao Otac dok nije izvršio misiju i ispunio plan spasenja.

Znači Hrist bi trebalo da pati što se odrekao božanske prirode u korist ljudskog roda, jer je navodno izgubio neke „moći“ i privilegije? Nebeski principi se upravo zasnivaju na službi drugima i po tome se vrednuje veličina a ne po atributima moći. Zbog nevjerovatne samopožrtvovane ljubavi i poistovjećivanja sa ljudskim rodom i ostvarenog spasenja, Hrist je primio IME i SLAVU veće od svakog drugog imena.

„Neka u vama bude tendencija koja je u Hristu Isusu, koji, iako je bio u Božjem obličju, nije se grabio da bude jednak sa Bogom, već se odrekao samog sebe i uzeo obličje sluge i postao sličan ljudima. Osim toga, kad je po obličju postao čovjek, ponizio se i postao poslušan sve do smrti, i to smrti na krstu. Zato ga je Bog i uzvisio i dao mu ime koje je iznad svakog imena, da se u Isusovo ime savije svako koljeno onih koji su na nebu i onih koji su na zemlji i onih koji su pod zemljom, i da svaki jezik prizna Isusa Hrista za Gospoda, na slavu Boga Oca.“ (Filipljanima 2:5-11)

Ovaj tekst jasno govori o proslavljanju, ali ne govori ništa o „unapređenju“ Hristove prirode.
Hrist jednako zavisi od Oca na Nebu po uskrsenju. To se vidi iz konkretnih primjera:
1) Otkrivenje o budućnosti mu daje Bog Otac (Otk. 1:1; uporedi sa Jovan 12:49).
2) Hrist se tretira na Nebu kao Jagnje, „korjen Davidov“ (Otk. 5:5,6), Sin čovječji (Dan. 7:13,14).
3) U Otkrivenju 3:12 Isus naziva Oca „svojim Bogom“ 4 puta. Sam sebe ne naziva Bogom.

U redu, ti to tako vidiš i tumačiš. Naravno, ti ćeš da kažeš ne vidim ja tako i ne tumačim ja tako, nego Biblija, a ja te samo onda pozivam da objasniš to 20 000+ protestantskim crkvama, zajednicama, pokretima, grupama itd. koje se isto pozivaju na Bibliju i te citate i svako drugačije tumači i svako misli da poseduje baš on istinu. Objasni i Zdravku i svima ostalima, i oni se pozivaju na Pismo na razne teme.

Ja taj stih punoća Božanstva telesno shvatam da je u Hristu između ostalog i božanska priroda, inače ne bi bila punoća. Odstraniš najvažniju osobinu Sina a to je božanska priroda i onda to nazoveš punoćom. Tu nešto fali, i to dobar deo Hristove ličnosti, a to je božanska priroda. Ne može Očev Duh da bude punina božanstva telesno. Onda može stvorenje da proglasi za sebe da ima punoću božanstva jer ima Duh sveti. Punoća je i Duh i to što si ti sve nabrojao, autoritet i sl. ali i priroda, inače nije punoća nego polovina, deo ili nazovi kako god.

Sin je naslednik, znači da sve nasleđuje od Oca, a ne da se odriče Njegove prirode jer time po tebi ugrožava Boga ili se izjednačuje sa Njim. Kao što Izvor poseduje Duh, isto tako i Kanal poseduje Duh, Sin može da da taj Duh kome hoće jer ga je nasledio od Oca. U pitanju je nasledstvo a ti to pogrešno razumeš pa misliš da je izjednačavanje, zloupotreba, ugrožavanje Boga ili sl. To što je neko nešto nasledio i sada ima, ne znači da je on veći od onog od koga je nasledio. On to ima (prirodu, slavu, silu, moć, čast, autoritet itd.) ali to je dobio od nekoga, nekoga većeg od njega i on to sve prima i pokorava se onome od koga je sve nasledio. Nije se odrekao dela nasledstva, u ovom slučaju božanske prirode, već je sve primio, celo nasledstvo, i poklonio se onome koji mu je sve to dao. I sada ima kao i Otac sve, ali Otac ostaje veći od Sina jer je Otac po identitetu, dok je Sin manji od Oca jer mu je identitet Sin Božji. Kao i kod ljudi, dva identiteta, jedna priroda. A naslednici (deca) nasleđuju između ostalog čast od oca ako mu je otac tokom života bio častan, poštenje, dobar glas, imanje itd. itd. i ljudsku prirodu, po prirodi stvari. Ne mogu da kažu ne želimo ljudsku prirodu kada su tako rođeni od oca, ali svako ima svoj identitet.

Tako da Otac nije ugrožen time što je dao Sinu sve u nasledstvo jer ga je On rodio i dao mu svoju prirodu za koju ti kažeš da se odrekao i da je sada samo čovek sa božanskim autoritetom bez božanske prirode jer to navodno ugrožava Oca i ako Sin to nasledi kao što i jeste, postaće Bog ili će se izjednačiti sa Bogom.

Nebojša (citat):U redu, ti to tako vidiš i tumačiš. Naravno, ti ćeš da kažeš ne vidim ja tako i ne tumačim ja tako, nego Biblija, a ja te samo onda pozivam da objasniš to 20 000+ protestantskim crkvama, zajednicama, pokretima, grupama itd. koje se isto pozivaju na Bibliju i te citate i svako drugačije tumači i svako misli da poseduje baš on istinu. Objasni i Zdravku i svima ostalima, i oni se pozivaju na Pismo na razne teme.

Ja taj stih punoća Božanstva telesno shvatam da je u Hristu između ostalog i božanska priroda, inače ne bi bila punoća. Odstraniš najvažniju osobinu Sina a to je božanska priroda i onda to nazoveš punoćom. Tu nešto fali, i to dobar deo Hristove ličnosti, a to je božanska priroda. Ne može Očev Duh da bude punina božanstva telesno. Onda može stvorenje da proglasi za sebe da ima punoću božanstva jer ima Duh sveti. Punoća je i Duh i to što si ti sve nabrojao, autoritet i sl. ali i priroda, inače nije punoća nego polovina, deo ili nazovi kako god.

Sin je naslednik, znači da sve nasleđuje od Oca, a ne da se odriče Njegove prirode jer time po tebi ugrožava Boga ili se izjednačuje sa Njim. Kao što Izvor poseduje Duh, isto tako i Kanal poseduje Duh, Sin može da da taj Duh kome hoće jer ga je nasledio od Oca. U pitanju je nasledstvo a ti to pogrešno razumeš pa misliš da je izjednačavanje, zloupotreba, ugrožavanje Boga ili sl. To što je neko nešto nasledio i sada ima, ne znači da je on veći od onog od koga je nasledio. On to ima (prirodu, slavu, silu, moć, čast, autoritet itd.) ali to je dobio od nekoga, nekoga većeg od njega i on to sve prima i pokorava se onome od koga je sve nasledio. Nije se odrekao dela nasledstva, u ovom slučaju božanske prirode, već je sve primio, celo nasledstvo, i poklonio se onome koji mu je sve to dao. I sada ima kao i Otac sve, ali Otac ostaje veći od Sina jer je Otac po identitetu, dok je Sin manji od Oca jer mu je identitet Sin Božji. Kao i kod ljudi, dva identiteta, jedna priroda. A naslednici (deca) nasleđuju između ostalog čast od oca ako mu je otac tokom života bio častan, poštenje, dobar glas, imanje itd. itd. i ljudsku prirodu, po prirodi stvari. Ne mogu da kažu ne želimo ljudsku prirodu kada su tako rođeni od oca, ali svako ima svoj identitet.

Tako da Otac nije ugrožen time što je dao Sinu sve u nasledstvo jer ga je On rodio i dao mu svoju prirodu za koju ti kažeš da se odrekao i da je sada samo čovek sa božanskim autoritetom bez božanske prirode jer to navodno ugrožava Oca i ako Sin to nasledi kao što i jeste, postaće Bog ili će se izjednačiti sa Bogom.

Dobar si ti, nemam ništa protiv tebe, da ne shvatiš krivo. Ovo ti je kao sa dioptrijom, neko vidi oštrije, neko grublje obrise.

Umjesto rasprave sa mnom, bolje propovijedaj jevanđelje. Ako nekom ateisti legneš na život kao meni, eto ga za dva dana sa Biblijom pod ruku.

PavleS (citat):

Nebojša (citat):U redu, ti to tako vidiš i tumačiš. Naravno, ti ćeš da kažeš ne vidim ja tako i ne tumačim ja tako, nego Biblija, a ja te samo onda pozivam da objasniš to 20 000+ protestantskim crkvama, zajednicama, pokretima, grupama itd. koje se isto pozivaju na Bibliju i te citate i svako drugačije tumači i svako misli da poseduje baš on istinu. Objasni i Zdravku i svima ostalima, i oni se pozivaju na Pismo na razne teme.

Ja taj stih punoća Božanstva telesno shvatam da je u Hristu između ostalog i božanska priroda, inače ne bi bila punoća. Odstraniš najvažniju osobinu Sina a to je božanska priroda i onda to nazoveš punoćom. Tu nešto fali, i to dobar deo Hristove ličnosti, a to je božanska priroda. Ne može Očev Duh da bude punina božanstva telesno. Onda može stvorenje da proglasi za sebe da ima punoću božanstva jer ima Duh sveti. Punoća je i Duh i to što si ti sve nabrojao, autoritet i sl. ali i priroda, inače nije punoća nego polovina, deo ili nazovi kako god.

Sin je naslednik, znači da sve nasleđuje od Oca, a ne da se odriče Njegove prirode jer time po tebi ugrožava Boga ili se izjednačuje sa Njim. Kao što Izvor poseduje Duh, isto tako i Kanal poseduje Duh, Sin može da da taj Duh kome hoće jer ga je nasledio od Oca. U pitanju je nasledstvo a ti to pogrešno razumeš pa misliš da je izjednačavanje, zloupotreba, ugrožavanje Boga ili sl. To što je neko nešto nasledio i sada ima, ne znači da je on veći od onog od koga je nasledio. On to ima (prirodu, slavu, silu, moć, čast, autoritet itd.) ali to je dobio od nekoga, nekoga većeg od njega i on to sve prima i pokorava se onome od koga je sve nasledio. Nije se odrekao dela nasledstva, u ovom slučaju božanske prirode, već je sve primio, celo nasledstvo, i poklonio se onome koji mu je sve to dao. I sada ima kao i Otac sve, ali Otac ostaje veći od Sina jer je Otac po identitetu, dok je Sin manji od Oca jer mu je identitet Sin Božji. Kao i kod ljudi, dva identiteta, jedna priroda. A naslednici (deca) nasleđuju između ostalog čast od oca ako mu je otac tokom života bio častan, poštenje, dobar glas, imanje itd. itd. i ljudsku prirodu, po prirodi stvari. Ne mogu da kažu ne želimo ljudsku prirodu kada su tako rođeni od oca, ali svako ima svoj identitet.

Tako da Otac nije ugrožen time što je dao Sinu sve u nasledstvo jer ga je On rodio i dao mu svoju prirodu za koju ti kažeš da se odrekao i da je sada samo čovek sa božanskim autoritetom bez božanske prirode jer to navodno ugrožava Oca i ako Sin to nasledi kao što i jeste, postaće Bog ili će se izjednačiti sa Bogom.

Dobar si ti, nemam ništa protiv tebe, da ne shvatiš krivo. Ovo ti je kao sa dioptrijom, neko vidi oštrije, neko grublje obrise.

Umjesto rasprave sa mnom, bolje propovijedaj jevanđelje. Ako nekom ateisti legneš na život kao meni, eto ga za dva dana sa Biblijom pod ruku.

Daleko od toga da sam dobar, dobronameran možda, treba tu još dosta da se čisti.

Treba ponekad i rasprava, odmerena, dok jevanđelje treba svaki dan.