DOKAZI (OT)PADA ADVENTISTIČKE CRKVE

Rečeno je da se Gospod ne mijenja (Malahija 3:6). Vjerovatno je ovo bilo pretjerano oduševljeno zapažanje „glasnogovornika“ bez problema stavljajući riječi u Božja usta. Jedan drugi pisac je pripisao zasluge istom Bogu što je obećao da će „pohoditi bezakonje očeva na djeci do trećeg i četvrtog koljena“ (Izlazak 20:5 KJV). Ali kada su se ljudi pobunili protiv uočene nepravde ovog edikta, Bog je „promijenio“ svoje mišljenje. Sveto pismo ga navodi da se odriče ideje generacijskih/korporativnih grijeha i prenosi odgovornost jer je drugačije vrijeme zahtijevalo promjenu. I sa guštom jednakim njegovom prvobitnom obećanju, ovaj isti Bog je prihvatio zasluge individualne odgovornosti, očito odričući se svog prethodnog stava.

Jeremija bi se složio sa Ezekijelom: „Ljudi više neće govoriti: ‘Roditelji su jeli kiselo grožđe, a deci su trnuli zubi.’ Umjesto toga, svako će umrijeti za vlastiti grijeh; ko god bude jeo nezrelo grožđe, njemu će trnuti zubi.“ (Jer. 31:29–30 NIV) Dok su Ezekijelove i Jeremijine neposredne brige bile promjene zahtjeva sa grupne na individualnu odgovornost, osnovna premisa ostaje da je Bog u čije ime su govorili dinamičan i da se „mijenja“ s vremenom. Stoga, crkva treba da obrati pažnju i da se ne oslanja previše na ideološku prednost, ili da su njena učenja prožeta tradicijom ili su proširena uvidima Elen Vajt. Umjesto toga, trebali bismo biti otvoreni i dobrodošli promjenama kako se naše znanje povećava…

Posle ovog uvoda, autor članka najavljuje da posle Teda Vilsona, čiji mandat se bliži kraju, crkva treba uradi reforme osnovnih vjerovanja: 1) spasiti one koji se mogu spasiti i 2) odbaciti one koji se ne mogu popraviti.

Za OV #14 (Jedinstvo u tijelu Hristovom) navodi da ga treba očistiti od diskriminacije prema ženama, uvesti zaređivanje žena itd. OV #18 (Dar proroštva) treba redefinisati jer su od 1970-1980-ih saznali da su neki materijali EGV prepisani od drugih ljudi a ne direktno nadahnuće od Boga. To bi je humaniziralo i zapravo bi je moglo pozicionirati kao boljeg pisca, a ne „samo“ nadahnuće.

Dalje kaže, postoji i nekoliko drugih koje nikakva masaža ne može spasiti. OV #6 (Stvaranje) se mora osloboditi od učenja o mladoj Zemlji, jer već imaju kontradikciju u školama da se u nižim razredima i u crkvi uče da je zemlja stara oko 6.000 godina, a u srednjoj školi i kasnije da je zemlja stara milijardama godina, što je ispravno jer je svijet prihvatio dobre dokaze pa i crkva treba priznati realnost.

OV #24 (Istražni sud)? Sada je to uglavnom lažna pozicija jer, nakon  Glacier Viewa, više ga ne predajemo aktivno. Ovo je pozicija koja je sada izgubila na značaju. Ali sjeme za njegovu propast posijano je prije skoro 15 decenija na  sjednici Generalne konferencije u Mineapolisu 1888. Tamo smo prihvatili jevanđeosku istinu da smo opravdani samo vjerom. A zakoni – i ceremonijalni i moralni – nemaju spasonosnu funkciju. Od tada smo klackali između prvenstva opravdanja i posvećenja, u zavisnosti od teoloških naklonosti crkvenih vođa. Progresivno nastrojeni lideri, doduše malobrojni, bili su skloniji opravdavanju; konzervativci su isticali posvećenje i zakon. Ideja istražnog suda je povratak na našu fascinaciju zakonskom poslušnošću prije 1888. Ako bismo se pridržavali zakona što je moguće savršenije, sigurni smo u spasenje. Otuda potreba za knjigama na nebu sa zapisima o našem ponašanju, bilansom koji pokazuje dobra djela s jedne strane i loša s druge strane. Dezmond Ford se usprotivio ovom pokušaju da se spase dobrim ponašanjem, mnogo više od pogrešnih pretpostavki o Danilu 8:14. Istražni sud je loša ideja po mnogim osnovama, ali najgore je to što drži sljedbenike vječno nesigurnima u svoje spasenje, jer se Hristovoj izjavi „Svršeno je“ zaista ne vjeruje.

Aleksandar Petrović - iskustvo u snu from Institut za izučavanje religije on Vimeo.

PavleS (citat):

Aleksandar Petrović - iskustvo u snu from Institut za izučavanje religije on Vimeo.

Aleksandar Petrović - iskustvo u snu - jedan primjer kako izgledaju iskustva adventista za koja tvrde da su kontakti sa Bogom.

Adventisti pod lupom: crkva, sekta, kult,ili nešto drugo?

Da bi se doneo pravilan zaključak potrebno je zaroniti dublje u adventistički „svet". Tada će svako ko ovo čita za sebe moći da donese relevantni zaključak. Šta se zaista tamo dešava u stvarnosti, bez stereotipnog razmišljanja i nagađanja?
Adventisti su u globalu upadljivo nesavršeni ljudi sa savršeno dobrom pričom. Taj raskorak između života koji je daleko od savršenstva i priče koja je idealno složena izgleda užasno odbojno i utopijski. Svaka čast retkim izuzecima kojih ima veoma malo kao i svuda na svetu, ali generalno adventistima nije potreban nikakav stereotip jer oni sami sebe razapinju sa već pomenutim raskorakom između onoga što govore i žive. Toliko su dobri u tome da im neprijatelj nije potreban. Društvo se boji njihovog uticaja, ali nije svesno da njihov broj rapidno opada. Crkve im ostaju bez vernika, i polako umiru. U mnogim mestima su Crkve koje adventisti imaju već odavno prazne i zapuštene. Crkve koje su „još uvek u funkciji" imaju negativni priraštaj i polako idu ka gašenju. To predstavlja perspektivu za prodaju velikog broja nekretnina koje „upravitelji crkve" imaju na raspolaganju. U prilog priči o gašenju crkava ne svedoče samo mnogi prazni objekti ili oni koji imaju mali broj vernika, već i činjenica da se zbog rapidnog opadanja finansija i vernika ukidaju i centri koji su nekada postojali (sever, jug i zapad) i adventistička crkva doživljava centralizaciju jer će umesto dosadašnjih centara : Niša, Novog Sada, i Banja Luke, ostati samo Beograd kao centar svega. U Beogradu je inače vrhovni centar koji adventisti zovu jugoistočna evropska unija https://www.adventisti.net/tag/jugoistocna-evropska-unija/
Upravitelji crkve koji rade u ovoj uniji žive neku vrstu „prestižnog" života jer samo oni imaju pravo da zaposle i svoje žene u istoj centrali, pa je zbog toga ova unija raj samo za „odabrane". Interesantno je da ta centrala i dalje opstaje dok se drugi entiteti gase zbog navodnog „nedostatka novca i vernika", ali ako pogledate samo vozne parkove upravitelja adventističke crkve, videćete da oni ovu krizu ne osećaju i da nisu mnogo pogođeni ovakvim dešavanjima. Dok slušate njihove biblijske besede o „skromnosti" imajte na umu njihov otmeni vozni park, i tek tada nećete razumeti priče o hrišćanskoj skromnosti, davanju i potrebi da svoj novac, i nekretnine poverite crkvi- čitaj Bogu...
Takođe upravitelji adventističke crkve na mnogo načina čine da crkva ne odiše skromnošću, već nadmenošću. Adventistička crkva npr. ima svoj Fakultet u Beogradu, i on se zove „Teološki fakultet" https://www.tfb.edu.rs/
Nema državnu akreditaciju i diploma ovog fakulteta ne vredi nigde osim u adventizmu. Ipak da biste završili ovaj fakultet potrebno je da imate samo skromnih 10.000 evra samo za školarinu hranu i smeštaj na fakultetu! Ovde nisu uračunati drugi dodatni lični troškovi kojih ima prilično.Fakultet koji nije akreditovan od strane države traje 4 godine i za svaku godinu vam je potrebno 2.500 evra! Na stranu priča o skromnosti, jer onaj ko ovo čita ne može a da se ne zapita kakve sve akreditovane studije može završiti kao vanredni student sa 10.000 evra! I još da mu ostane kusura.... Dakle, ukoliko želite diplomu neakreditovanog fakulteta i titulu roba sistema, potrebno je samo 10.000 evra za školarinu, samo 4 godine napornog rada i učenja, polaganje oko 60 ispita, a o drugim stvarima da ne pričamo.
Ukoliko želite da postanete vernik ove crkve, potrebni su vidljivi znaci, među kojima je i to da doživite „katarzu", zatim da se pokažete dostojnim vernika tako što ćete služiti crkvi i pomagati je finansijski. Naravno morate proći i doktrinarni monitoring i prihvatiti sva učenja crkve ukoliko želite da budete njen vernik. Skromnost koja nije zaštitni znak adventista, ne ogleda se samo u njihovim visokim standardima ili onima koji su već navedeni (ekstra skupi vozni parkovi upravitelja, ili školarine od kojih možete da se onesvestite) već i u načinu razmišljanja gde dominira crta oholosti. Adventisti smatraju da su jedina i prava crkva i ukoliko želite da budete kršteni, vi morate javno priznati pred crkvom da je adventistička crkva jedina prava crkva sa jedinim ispravnim učenjem. To je jedan od uslova za krštenje a ima ih mnogo više. Pri tom mnogi od tih uslova nemaju biblijsku potporu i tu se vidi jasan problem. Morate javno dati obećanje da ćete podržavati crkvu svojim učešćem u njenom radu, kao i davanjem finansija kao i to da prihvatate proročicu Elen Vajt. Primera radi u Bibliji je zapisano da je Jovan krstitelj dok je stajao u reci Jordan pozivao ljude na krštenje u ime pokajanja i oproštenja greha radi spasenja. Nigde tu nije bilo crkvenih filozofija.
Adventistička crkva naglašava to kako se sva njena učenja temelje na Svetom pismu i da su oni „slobodni" od tradicije, dok se na svakom koraku sapliću o svoju tradiciju u vidu Elen Vajt, i mnogih nebiblijskih propisa koje su uveli u svoj „crkveni Pravilnik", kao i o nekim manje važnim ali za njih tradicionalno veoma bitnim detaljima (ako posetite više adventističkih crkava videćete da se službe razlikuju po satnici u kojoj počinju- tradicionalno se ne menjaju, načinu službe gde postoje varijacije dok jedni sede drugi kleče na molitvama itd.).
Adventistička crkva veoma jasno naglašava ideju „svetosti", ali ipak u toj crkvi pristup oltaru ima svaki vernik, i muškarci i žene. U drugim crkvama se po tom pitanju „zna red", i samo sveštenik može pristupati oltaru.
U prilog svojoj oholosti adventisti naglašavaju da imaju „najbolje" uređenje crkvenih struktura. Možda su im zbog toga crkve prazne, i pred gašenjem? U realnosti u svakoj adventističkoj crkvi bilo da ima par vernika ili nekoliko desetina vernika uvek imate istu sliku. Jedna mala grupa ljudi povezana rodbinskim ili nekim drugim vezama je dominatna u crkvi. Ništa ne može da se desi bez njihovog odobrenja i saglasnosti. Oni su u bliskoj vezi sa upraviteljima crkve putem kojih kontrolišu čak i sveštenike koji su na službi u crkvama. Ti „dominanti" ljudi povezani sa upraviteljima adventističke crkve su prilikom izbora upravitelja, predstavnici svojih crkava i putem njih upravitelji crkava veoma lako mogu da izvrše uticaj.
Prilikom izbora novih upravitelja crkve predstavnici crkava koji glasaju nemaju pravo da to učine tajno, već moraju da se izjašnjavaju javno podizanjem ruku, jer samo tako može da se proveri njihova odanost upraviteljima. Ako uzmemo za primer da vecina država ima veliki broj glasača i da svaki glasač ima pravo na privatnost u toku izbora, onda izgleda sasvim mizerno uskraćivanje prava na privatnost prilikom glasanja u crkvi i to za broj od samo 300 glasača koji predstavljaju crkve. Isto tako na državnom nivou imate listu od bar minimum 10 kandidata koji su u konkurenciji, dok u adventističkoj crkvi imate samo jednog kandidata čije ime se predlaže za glasanje. Zaista čudno izgleda pobediti u trci gde si samo ti takmičar. Ono što uopšte ne izgleda u redu je ta ideja takmičenja „istovremeno" sam sa sobom.
Za vreme leta adventistička crkva organizuje ljude za prodaju knjiga na crnogorskom primorju. Knjige se štampaju i distribuiraju uglavnom iz adventističkih knjižara, „Preporod" i „Euro dream".

https://www.eurodream.rs/
https://preporod.rs/
Oni koji žele da zarade novac na crno bivaju regrutovani i onda po najvećoj sparini vuku brdo knjiga i časopisa po plažama i spopadaju turiste. Naravno većinom su tu naslovi knjiga koji se tiču psihologije, zdravlja, i drugih stvari tako da ne treba da se plašite da će vas potkačiti religijski. Ipak su novac i zarada u prvom planu. Nakon završenog leta adventisti se hvale kako su prodali preko 10.000 knjiga na moru, ali je pitanje ko plaća sav taj porez, i na koji način adventistička crkva i knjižara Preporod iz Srbije prenose čitave kontigente knjiga u Crnu Goru?
Adventisti su takođe jedina verska zajednica koja je osnovala udruženje građana i sakrila se iza njega. Konkretno je reč o Udruženju Život i zdravlje čije je sedište u centralnom registru APR-a upisano ni manje ni više nego na adresi centrale Crkve Radoslava Grujića 4 Beograd.
Na sajtu APR-a, klikom na tačku 5 videćete da je sedište ovog udruženja na adresi sedišta centrale hrišćanske adventističke crkve u Beogradu, Ul. Radoslava Grujica 4.
Sekretar ovog udruženja je čovek koji je ustvari jedan od službenika u centrali crkve. Svi volonteri u tom udruženju su samo i isključivo adventisti. Što bi neko rekao „pitam te zašto?". Možda zbog toga što su naučeni da krše pravne i zakonske norme sakrivajući se iza religijskih zidova.
Ovo je nešto mnogo ozbiljnije i transparentnije u odnosu na bilo koji stereotip i šuplju priču. Ovo su realno adventisti, „a vi kako ste?"
Očekujem da prvi adventista koji pročita ovu vest proširi ostatku zajednice i da se daju u akciju demantovanja. A vi dragi čitaoci, proverite sami detalje koji su navedeni. A ja ću uraditi svaki update koji je potreban sa još detalja koji će vam pomoći da adventiste stavite pod „lupu" i sami proverite ko su zaista oni. Crkva, sekta, kult ili nešto drugo? Procenite sami.