BIBLIJSKI FORUM

POZNAVANJE BOGA - NAJVAŽNIJE ZNANJE

Latest topics

» PITANJA - RELIGIJA
Yesterday at 13:09 by PavleS

» TAJNA VAVILON
19/6/2017, 16:08 by Nebojša

» BIBLIJA - NOVI REVIDIRANI PREVOD
19/6/2017, 08:49 by PavleS

» TROJSTVO KAO PAGANSKA TVOREVINA
18/6/2017, 22:42 by Nikola

» MUTNE RADNJE LAŽIRANIH RELIGIJA
18/6/2017, 21:16 by giga

» SVE O ZDRAVLJU - PITANJA I ODGOVORI
15/6/2017, 22:21 by MarioD

» RAČUNARI I INTERNET U SLUŽBI "VELIKOG BRATA"
15/6/2017, 16:46 by JasnaRR

» SPISI ELEN VAJT
15/6/2017, 15:41 by Noemi

» (NE)ZAVISNE ADVENTISTIČKE SLUŽBE/GRUPE
13/6/2017, 16:42 by PavleS

June 2017

SunMonTueWedThuFriSat
    123
45678910
11121314151617
18192021222324
252627282930 

Calendar Calendar


    PAGANSKI I OKULTNI SIMBOLI I OBIČAJI

    Share

    Jovana

    Broj komentara : 162
    Registration date : 2015-08-30

    Re: PAGANSKI I OKULTNI SIMBOLI I OBIČAJI

    Komentar  Jovana on 29/8/2016, 12:12

    Hahahahahahaha... Ovo je najbolji dio mise izgleda Very Happy  

    Noemi

    Broj komentara : 132
    Registration date : 2015-03-19

    Re: PAGANSKI I OKULTNI SIMBOLI I OBIČAJI

    Komentar  Noemi on 30/10/2016, 23:44


    Zdravko Vučinić
    Admin

    Broj komentara : 507
    Registration date : 2013-10-03

    Re: PAGANSKI I OKULTNI SIMBOLI I OBIČAJI

    Komentar  Zdravko Vučinić on 1/1/2017, 21:15


    Nebojša

    Broj komentara : 55
    Registration date : 2013-08-19

    Re: PAGANSKI I OKULTNI SIMBOLI I OBIČAJI

    Komentar  Nebojša on 10/4/2017, 17:08

    avatar
    Grubo

    Broj komentara : 9
    Age : 24
    Локација : Srbija
    Registration date : 2016-06-26

    Procesije

    Komentar  Grubo on 11/4/2017, 09:57

    U Starom Egiptu bogovi ili njihove kopije stanovali su u svojim hramovima, u koje narod nije imao pristupa. Tamo u tami božijih kuća, sveštenici su opštili s bogovima putem obreda, podjednako slošenih i tajnih, i time održavali kružni tok sveta. Danas sličnu ovu praksu vidimo kada sveštenik ide iza amvona tamo gde je samo njemu dozvoljen pristup vršeći službu "bogu". Egipatski narod je samo u vreme praznika imao priliku da gleda svoje bogove u procesijama, u kojima su sveštenici iznosili božije kipove iz unutrašnjosti impozantne građevine (hramove koje danas često viđamo) i nosili ih na čelu procesije kroz grad. Bogovi su, dakle, vazdan držali odstojanje u odnosu na ljude, koji su ih uvek doživljavali kao skrivene, kao nepoznate i kao neshvatljive, ukratko kao tajanstvene, a danas je to slučaj sa pravoslavljem i njihovim svetim tajnama. Dalje, ne samo što su u svečanoj povorci bogovi mogli da se prikažu ljudima koji su ih obožavali već je sam put procesije uključivao i orakul tj navodno proročanstvo ili "govor u jezicima". A kada bi bogovi već izašli iz svojih hramova, onda su i govorili jezikom bogova, razume se baš kao što i danas razni harizmatici govore i slave svoje bogove. Interesantno je da je npr moderna kriptografija ili nauka o šifrovanju i dešifrovanju tajnih jezika, nije nastala zbog interesa državnih obaveštajnih službi, nego u srednjem veku, a pre svega renesansi, iz želje da se jezik prvih ljudi (naročito Adama) otkrije i dekodira. A kad smo već kod toga i ostale nauke imaju svoje misteriozne oce kao što su hemija-alhemija itd. Staroegipatski sveštenici su u procesijama nosili kamenu priliku boga, koja je bila vrlo teška. prilika se kretala na ramenima nosača, naginjala napred nazad, ulevo i udesno i tako nosače "upućivala" u kom pravcu treba da pokreću boga. Paganski običaji procesije, prilikom koje se božanski likovi iznose iz hramova i svečano nose kroz grad ili selo, pri čemu ih narod koji praznuje sledi, i danas se sreće u hrišćanstvu. Taj običaj neposredno proizlazi iz staroegipatske tradicije, jer je procesija strana u judaizmu.


    PavleS
    Admin

    Broj komentara : 3031
    Registration date : 2008-11-01

    Re: PAGANSKI I OKULTNI SIMBOLI I OBIČAJI

    Komentar  PavleS on 15/4/2017, 14:07

    OBIČAJI I VEROVANJA ZA USKRŠNJU SEDMICU

    Velika sreda
    Velika odnosno strašna sedmica počinje u ponedeljak, a tokom ove nedelje nekada su vladale rigorozne zabrane koje su itekako poštovane.
    Strogo se pridržavalo posta, zabranjeno je pranje veša, veselje, pijanstvo, čak i odnosi između supružnika, jer se verovalo da će deca začeta u tom periodu dobiti „fras“ (febrilne konvulzije).
    Na Veliku sredu se spominje izdajstvo Jude Iskariotskog. Tog dana, u spomen žene koja je izlila miro na noge Hristove, u crkvama se vrši jedna od sedam svetih tajni, osvećenje jeleja.
    Tokom svete tajne jeleosvećenja vernici se pomazuju osvećenim uljem kao lekom za telesno i duševno zdravlje.
    Ovo je poslednji, puni, radni dan u nedelji. Bilo je zabranjeno da žene šiju, baš kao i u cvetnoj nedelji. U Negotinskoj krajni čupao se burijan (biljka) za koji se verovalo da ima magijsku moć i da štiti od veštica. Ova biljka je pored magijske, našla primenu i u narodnoj medicini.
    Ponegde se i na veliku sredu, farbaju uskršnja jaja. U kućama koje su u žalosti, jaja se boje u crno i nazivaju se kaluđeri.

    Veliki četvrtak
    Kod nekih pravoslavnih naroda tog dana se boje uskršnja jaja, dok se u Rusiji na Veliki četvrtak mesi uskršnji slatki kolač.
    Pravoslavni vernici se na ovaj dan sećaju poslednjeg obedovanja Isusa Hrista, poznato kao Tajna večera.
    Tog dana u hramovima se služi liturgija Svetog Vasilija velikog, a na Veliki četvrtak je ustanovljena i Sveta tajna pričešća, zbog čega se veruje da će i najvećim grešnicima koji se tog dana pričeste biti oprošteni grehovi.
    Praznik je jedan od dana određenih za pričešće vernika, koji su poštujući pravoslavni kanon, „postili na vodi“ najmanje pet poslednjih dana.
    Na liturgijama se vernici pričešćuju hlebom ili naforom – telom Hristovim i vinom koje je simbol njegove krvi prolivene za spas ljudskog roda.
    Narod veruje da i najvećim grešnicima, koji se pričeste na današnji dan, bivaju oprošteni gresi.
    Završetkom liturgije prestaje se za zvonjenjem, već se klepa, udara u drvenu dasku, sve do sahrane Hristove.
    Posle liturgije je dozvoljeno da se jede na ulju i popije nešto vina.
    U manastir Tronošu seljaci iz obližnjih sela donose na ovaj dan veliku sveću, tešku više desetina kilograma od čistog voska, koja se pali tokom čitave godine, dok se ne donese sledeća.
    Ovaj dan se u nekim krajevima slavi kao slava orača, oni odu do njive sa zaprežnom stokom, ali ne rade ništa.
    Veselja nema, samo okupljanje.
    Kod nekih pravoslavnih naroda na ovaj dan se boje uskršnja jaja, ili se bar počinje sa tim. Kod Rusa danas se umesi uskršnji slatki kolač, pashalni kulič.
    Pravoslavne crkve na Veliki četvrtak obavljaju mirovarenje. To se ove godine čini u Moskvi. Miro se kuva tri dana, od ponedeljka do srede, u kazanima u kojima se stavlja osvećena voda, čisto vino i maslinovo ulje, a potom razna ulja, smole, biljke i mirisi. Kod nas se koristi tridesetak materija, njihov spisak ne mora da je uvek u potpunosti isti, dok Carigradska patrijaršija koristi uvek oko 60 materija. Tokom trodnevnog varenja neprestano se čita Jevanđelje.
    Osvećenje se obavlja na Veliki četvrtak.
    Sveto miro se šalje u eparhije u zemlji i van nje. Samo autokefalne crkve imaju pravo mirovarenja, to je ujedno i simbol njihove samostalnosti.

    Veliki petak
    Na Veliki petak, kada se slavi uspomena na Hristovo raspeće, u crkvama, popodne iznosi se plaštanica (platno na kome je prikazano polaganje Hristovo u grob), koju vernici celivaju sve do Vaskrsa. Plaštanica se postavlja na posebno ukrašen sto, ispred oltara. U nekim krajevima, običaj je da se vernici posle celivanja plaštanice, provlače ispod stola na koji je položena plaštanica. Po narodnom verovanju prilikom provlačenja, treba se pomoliti Bogu i pomisliti neku lepu želju, i ta želja će biti ispunjena. U ove dane crkva zapoveda najstroži post bez ribe i ulja. Na Veliki petak poželjno je ništa ne jesti.
    Takođe, na ovaj dan ne sluša se nikakva muzika, ne pušta se muzika, a ni crkvena zvona se tog dana ne oglašavaju.
    Srbi veruju i da na Veliki petak ne treba jesti koprive, a osim ovog ima i još čudnijih običaja i verovanja poput onog da koga probada u stomaku treba na taj dan na bolno mesto da stavi odranu koža tek ubijenog zeca, kao i da žena nerotkinja koja želi decu treba da popije malo krvi zeca ubijenog na taj dan.
    U nekim delovima Srbije veruje se da će devojke koje na Veliki petak ukradu cveće iz crkvene porte i stave ga pod jastuk u noći uoči Velike subote sanjati svog budućeg muža. Veruje se i da onog ko danas opere kosu cele sledeće godine neće boleti glava kao i da kuću valja malo pomesti metlom, a onda tu metlu baciti, a sa njom i svo zlo iz kuće i domaćinstva.

    Jaja i farbanje
    Jaje je simbol obnavljanja prirode i života. I kao što badnjak goreći na ognjištu daje posebnu čar božićnoj noći, tako isto vaskršnje crveno jaje znači radost i za one koji ga daju i koji ga primaju.
    Farbanje vaskršnjih jaja Jedan od najlepših i najradosnijih srpskih običaja, koji se nije iskorenio, čak ni u gradovima, jeste farbanje jaja za Vaskrs. Vredna domaćica, po ustaljenoj tradiciji, vaskršnja jaja boji (farba) na Veliki petak, u dan kada se, inače, ništa drugo ne radi. Prvo obojeno jaje, ostavlja se na stranu do idućeg Vaskrsa i zove „čuvarkuća“.
    Simbolika farbanje jaja vrši se u spomen na događaj kada je sveta Marija Magdalena Mironosica (to je ona devojka, koja je sa Presvetom Bogorodicom, neprekidno bila uz Hrista u toku njegovog golgotskog stradanja, i kojoj se Hristos prvoj javio po vaskrsenju), putovala u Rim da propoveda Jevanđelje, i posetila cara Tiberija. Tada mu je, u znak pažnje, kao novogodišnji poklon, predala crveno jaje, i pozdravila ga rečima: „Hristos Vaskrse“. Crvena boja simboliše Spasiteljevu, nevino prolivenu krv na Golgoti, ali je crvena boja istovremeno i boja vaskrsenja. Jer vaskrsenja nema bez stradanja i smrti.

    Vaskršnje slavlje
    Kada svane dan Vaskrsenja Hristova, sa svih tornjeva pravoslavnih hramova dugo zvone sva zvona, i javljaju dolazak velikog praznika. Domaćin sa svojom čeljadi odlazi u crkvu na svetu vaskršnju službu. Posle službe, narod se međusobno pozdravlja rečima: „Hristos Vaskrse!“ i „Vaistinu Vaskrse!“ Taj pozdrav traje sve do Spasovdana.
    Kad se dođe iz crkve kući, svi se ukućani međusobno pozdravljaju vaskršnjim pozdravom i ljube. Domaćin onda pali sveću, uzima kadionicu i tamjan, okadi sve ukućane koji stoje na molitvi, predaje nekom mlađem kadionicu i ovaj kadi celu kuću. Ukoliko se ne ume da otpeva vaskršnji tropar, naglas se čita „Oče naš“ i druge molitve koje se znaju napamet, ili se čitaju iz molitvenika. Posle zajedničke molitve, ponovo, jedni drugima čestitaju Vaskrs i sedaju za svečano postavljenu trpezu.
    Za Uskrs valja ustati rano ujutru, a ne otići na spavanje pre ponoći. Ukoliko bi se otišlo na spavanje pre ponoći, to bi značilo da će do narednog Uskrsa osoba da bude pospana i nesklona poslu.
    Ujutru se valja umiti vodom u kojoj je potopljen dren, zdravac, bosiljak i crveno vaskršnje jaje.
    Decu valja dotaći crvenim jajetom – da budu crvena i zdrava tokom godine.
    Prvo se omrsiti vaskršnjim jajetom.
    Na Uskrs, rano ujutru ljudi su odlazili u crkve na jutrenje. U Rusiji je bio običaj da ako se neko uspava i ne dođe na jutrenje u crkvu idu po njega, polivaju ga vodom, ili ga bacaju u reku. U 17. veku, Sinod Ruske crkve je posebnim ukazom zabranio provođenje ovog običaja, koji je dovodio i do smrtnih stradanja ljudi. Posle ručka ljudi su se okupljali kod Crkve, a ako u selu nema crkve, pod zapis (sveto drvo).
    U nekim selima južnog Banata, Bačke i Srema, po ulicama gde je prolazila litija palili su vatre ili sveće u prozorima. Vatre za Uskrs su obavezno paljene kod katolika.
    Ako Uskrs padne pre Đurđevdana nije se jelo jagnjeće meso.
    Za Uskrs se mese posebni hlebovi. U istočnoj Srbiji i nekim delovima Vojvodine peku se lepinje s umetnutim celim jajetom (kovržanjak), koje su međusobno razmenjuju sa prijateljima.
    Na dan Uskrsa se kriju jaja i slatkiši po dvorištu i kući, pa deca traže skrivene darove.

    Kucanje jajima
    Na stolu stoji ukrašena činija sa ofarbanim jajima. Domaćin prvi uzima jedno jaje, a za njim svi ukućani. Tad nastane veselje i takmičenje čije je jaje najjače. To predstavlja veliku radost za decu. Prilikom tucanja izgovara se takođe „Hristos Vaskrse“ i „Vaistinu Vaskrse“. Na Vaskrs se prvo jede kuvano vaskršnje jaje, a onda ostalo jelo. Toga dana, ako gost dođe u kuću, prvo se dariva farbanim jajetom, pa se onda poslužuje ostalim ponudama.
    Jaja se najpre tucaju vrh u vrh, a posle šotku u šotku. Onaj ko razbije tuđe jaje uzima ga za sebe. Inače, u Banatu uskršnja jaja nisu davana pastirima (ovčarima, svinjarima) da ne bi stoka bolovala u toku godine.

    Pobusani ponedeljak
    Prvi ponedeljak posle Vaskrsa zove se Pobusani ponedeljak. Toga dana, po narodnom verovanju i običaju, treba pobusati grobove umrlih srodnika busenjem sa zelenom travom. U nekim krajevima, ovaj dan se obeležava kao i zadušnice. Naime, izlazi se na groblja, pale se sveće, uređuju grobovi i sveštenik vrši parastose i pomene za pokoj duša pokojnika. Taj dan se iznose farbana vaskršnja jaja na grob i dele se potom sirotinji. Dakle, Pobusani ponedaljak je dan posvećen mrtvima.
    Na drugi dan Uskrsa, koji se zove Pobusani ponedeljak, ide se na groblje i na svaki grob se ostavlja po jedno crveno jaje (da bi i preminuli preci uživali u vaskrsenju isusa Hrista). Ovaj dan se zove i Vodeni ponedeljak, jer tada momci i mladi ljudi polivaju vodom devojke i mlade žene. Na ovaj ponedeljak valja i ostaviti razbijeno uskršnje jaje u njivi, da njiva bude plodna. A daje se i uskršnje jaje stoci da ga pojede, da bi cele godine bila zdrava.

    Sponsored content

    Re: PAGANSKI I OKULTNI SIMBOLI I OBIČAJI

    Komentar  Sponsored content


      Danas je 26/6/2017, 10:48