BIBLIJSKI FORUM

POZNAVANJE BOGA - NAJVAŽNIJE ZNANJE

Latest topics

» DOKAZI OTPADA VOĐSTVA ADVENTISTIČKE CRKVE
Yesterday at 23:27 by PavleS

»  DANILO I OTKRIVENJE
Yesterday at 13:49 by PavleS

» RECEPTI ZDRAVE HRANE
Yesterday at 12:15 by Nina V

» VAKCINACIJA, VIRUSI...
Yesterday at 10:25 by Zdravko Vučinić

» BRAČNI ODNOSI
6/12/2016, 19:38 by Nina V

» HRISTOVA LJUDSKA PRIRODA I NAŠA PRIRODA
6/12/2016, 01:16 by Zdravko Vučinić

» BIBLIJA - NOVI REVIDIRANI PREVOD
5/12/2016, 20:32 by PavleS

» LJEKOVI (DRUGS) I TERAPIJE SAVREMENE MEDICINE - DA ILI NE?
5/12/2016, 11:08 by Nikola Šavija

» VASPITANJE
3/12/2016, 16:54 by PavleS

December 2016

SunMonTueWedThuFriSat
    123
45678910
11121314151617
18192021222324
25262728293031

Calendar Calendar


    ANIMATORI PAKLA - MUZIKA, FILMOVI, VIDEO IGRE...

    Share

    PavleS
    Admin

    Broj komentara : 2902
    Registration date : 2008-11-01

    ANIMATORI PAKLA - MUZIKA, FILMOVI, VIDEO IGRE...

    Komentar  PavleS on 2/2/2010, 23:14

    Neki službenici državne bezbednosti koji su spremni da progovore o akcijama u kojima su učestvovali za vreme Titovog i Miloševićevog režima. Jednu od najspecifičnijih priča ima nekadašnji pomoćnik načelnika Resora državne bezbednosti Živan Velisavljević koji je penzionisan početkom 1990. godine ukazom tadašnjeg predsednika SFRJ.

    Velisavljević danas živi u svojoj porodičnoj kući u rodnim Lojanicama, u blizini Šapca. Njegova kuća je daleko od onoga kako bi javnost zamišljala domove penzionisanih špijuna. Ovde nema visokih zidova, gvozdenih vrata koja se otvaraju daljinskim upravljačem i dobermana čuvara. Pa ipak, iako je Velisavljevićeva kuća kao jedna od mnogih u ovom kraju, u njoj postoji nešto po čemu se razlikuje.

    Na brižljivo uređenom tavanu, Velisavljević ima kolekciju od nekoliko hiljada LP ploča isključivo zabavne i rok muzike nastale u SFRJ. Na pitanje da li je diskofil, Velisavljević kaže da mu te ploče nisu za razonodu već da su mu sredstvo za rad. Štaviše, Velisavljević nam otkriva da nijednu od ovih ploča nominalno ne može da otuđi jer mu ih je Resor državne bezbednosti dao na revers.

    Velisavljevićev angažman u službi počeo je 1968. godine. Studentske demonstracije su ozbiljno uzdrmale Tita. Iako je uspeo da ih umiri, Tito je primećivao da se stalno pojavljuju nova žarišta. U tom trenutku Tito je tek bio priveo kraju krizu oko Brionskog plenuma a odmah se pojavila studentska kriza i invazija na Češku i bilo je potrebno pacifikovati barem jedan od frontova. U tom cilju Tito je na tajnom sastanku diskutovao o tome koji se front može prvo rešiti. Veljko Vlahović je predlagao da SFRJ nabavi atomsku bombu koja bi joj bila garant suvereniteta, Edvard Kardelj je pominjao približavanje NATO paktu a Stane Dolanc je izašao sa najbizarnijim predlogom. Dolanc je naime objasnio kako je CIA koristeći muziku bendova snažno oslonjenih na hedonizam i upotrebu opojnih droga uspela da otupi borbenu oštricu studentskih protesta u Americi i da brojne progresivne mlade ljude pretvori u bezopasne klovnove bez jasne revolucionarne ideje.

    Dolanc je u saradnji sa svojim najbližim poverenicima Srđanom Andrejevićem i Obradom Đorđevićem izabrao mladog Živana Velisavljevića da vodi Miljacku. I Velisavljević je vodio ovu operaciju pune 22 godine.

    „Prvi regrut prirodno bio mi je Goran Bregović.  Sa njim nije bilo problema, on je voleo i ideju jugoslovenstva i seks i drogu, tako da smo se lako dogovorili,“ svedoči Velisavljević. „Sa Bregovićem sam čak primenjivao i jedan sistem koji je Služba koristila sa kriminalcima -omogućavala im je da kradu u inostranstvu a da dobijaju sklonište u Jugoslaviji u zamenu za obavljanje ponekog posla za nas. Tako sam i ja omogućavao Bregoviću da krade strane pesme, da ih objavljuje ovde kao svoje, a da u njima propagira ono što je nama bilo potrebno.“

    Zdravko Čolić već nije bio tako jednostavan za regrutaciju.


    Samit u Skenderiji

    „Zdravko Čolić je bio izuzetno talentovan izvođač i njega nismo mogli da regrutujemo tek tako. On nije imao ništa protiv nas ali nije želeo da ikome išta duguje.“ Ipak, kada je uhapšen u Ohridu zbog razmenjivanja deviza, Velisavljević je u tome video svoju priliku. „Obišao sam ga u zatvoru u Ohridu i dogovorili smo se za petnaest minuta.“

    U Velisavljevićevom odeljenju u resoru državne bezbednosti nastupila je histerija kada su saznali da je Čola regrutovan. A onda se pojavila panika kada su shvatili da su mu potrebne velike hit pesme. Deo Službe je sumnjao u Kornelija Kovača, i odlučeno je da cela jugoslovenska pop scena stane iza Čolića.

    „Napravili smo tajni sastanak jedne noći u Skenderiji. Šest mlaznih aviona RV i PVO je dovezao sve ključne pop kompozitore kod nas. Bili su tu Arsen Dedić, Đorđe Novković, Kornelije Kovač, Bojan Adamič, Žika i Radovan iz Zane, Momčilo Bajagić, mali Zlaja Arslanagić iz Crvene Jabuke, Iztok Turk, Jasenko Houra, Jura Stublić, Vladimir Divljan, Zoran Lesendrič i mnogi drugi.“

    „Smestili smo ih u Skenderiju. Sedeli su potpuno nepripremljeni šta ih čeka. Onda sam ja izašao za govornicu, osetio sam se kao Tito, i rekao im da je svako dužan da pripremi po jednu pesmu za Čolin povratnički album.“ Velisavljević ni danas ne može da sakrije ushićenje.

    Ekipa kompozitora je potom vraćena avionima u svoje gradove i započet je rad na pesmama. Međutim, u Službi je zavladala nervoza pošto se toliki broj ljudi nije mogao bezbednosno kontrolisati, tako da su se na kraju opredelili da ipak Bregović uradi ceo album kako pesme ne bi iscurele u javnost.

    „Čolićev povratnički album je u jednom trenutku delovao kao da će biti najveći album u istoriji pop muzike. Činilo se da će ovo biti za Čolića ono što je „Smile“ bio za Beach Boyse, a mi to nismo smeli da dozvolimo, Čola je bio potreban Jugoslaviji u tom trenutku, i na kraju je sve rešio Brega.“

    Ratne trake

    Služba državne bezbednosti je vila zadužena i za pripremanje konceptualnih albuma koji su imali funkciju da se zavrte u etru u slučaju rata, pa čak i nuklearne apokalipse. „To su tzv. Albumi sudnjeg dana, tako smo ih zvali u službi, na njima su snimljene poslednje pesme na svetu, pesme uz koje je ovaj narod trebalo da preživi nuklearnu zimu.“

    Na pesmama je radio sam krem jugoslovenske scene, u saradnji sa timom psihologa. „Ima nekih ljubavnih pesama koje smo testirali na životinjama. I zaista kada bi im pesma bila puštena, one su ih navodile na parenje kroz lučenje određenih hormona. Takve pesme u principu su pravljene za slučaj da u bunkerima posle nuklearnog rata moraju da se ljudi stimulišu na produžavanje rase.“

    „Pustiti takvu pesmu u etar u regularnim okolnostima je krivično delo. Ti snimci se nalaze u sefu Načelnika SDB dan-danas.“ Velisavljević nerado govori o ovim pesmama. Ipak, posle velikog navaljivanja rekao je da je neke od njih pisao Kiki Lesendrić a da ih pevaju Zana Nimani, Anja Rupel i Marina Perazić. Kada smo ga upitali, liče li te pesme na njihove ranije radove, Velisavljević se osmehnuo i lakonski odgovorio, „Denis i Denis su za ovo vrtić...“

    Dvostruki agenti

    Velisavljević kaže da se u svojoj praksi samo jednom sreo sa dvostrukim agentom. To je bio slučaj Iztoka Turka, vođe i glavnog autora grupe Videosex. „Iztok je radio za nas. Negde u vreme albuma „Lacrimae Christi“ kontaktirala ga je nemačka služba BND. On je želeo da prekine kontakte sa njima ali mi smo insistirali na tome da ih on nastavi.“ Kako se približavao raspad Jugoslavije, Velisavljević tvrdi da se i Turkova lojalnost pomerala ka Nemcima. „Nisam siguran da je Turk izdao Jugoslaviju, mislim da joj je bio lojalan do samog kraja, ali kako je vreme odmicalo sve manje i manje. O tome govore njegovi neuspeli pokušaji da sa Videosexom snimi pesme na engleskom.“

    Snimanje pesama na engleskom je po Velisavljeviću bila smišljena provokacija u samim centrima nemačke obaveštajne službe kako bi se kolonijalizovala jugoslovenska muzička scena. „Oni su želeli da marginalizuju naše bendove time što su ih nagovarali da snimaju na engleskom čime su ih odvojili od domaće publike, a nisu dobijali pravu šansu na inostranoj sceni. Na svu sreću, to im je uspevalo kod alternativnih bendova. Mi smo Bregu, Čorbu i Azru držali pod gvozdenim stiskom.“

    „Album Divljih jagoda na engleskom bio je klasična zavera MI6. Njih je kao svoje agente u tom periodu držao ozloglašeni Entoni Monkton. On je počeo svoju karijeru kao rokenrol operativac za SFRJ da bi na kraju završio službujući u Beogradu.“ Na svu sreću DB je imao svog aduta u grupi. „Alen Islamović je bio naš čovek i razarao je englesku karijeru Divljih jagoda iznutra. On je bio zdrav element u toj grupi, i zato smo ga i nagradili mestom pevača u Bijelom dugmetu.“

    Velisavljević sebe i danas smatra Jugoslovenom. On veruje da su same republičke službe državne bezbednosti radile protiv zajedničke države, čak i u domenu rokenrola. „Jasenko Houra je bio čovek hrvatske republičke Službe. Nekoliko puta sam im slao dopise da nam ga stave na raspologanje u saveznoj službi jer je talentovan muzičar, a oni su odbijali i smišljali neke formalnosti. „Odgovorno tvrdim da je njegova pesma 'Mojoj majci (zadnja ruža Hrvatska)' maslo zagrebačkog odeljenja.“

    „Nema nevinih,“ nastavlja Velisavljević, „kada smo primetili da se Bog i crkva često pominju u pesmama Pilota, priveli smo Lesendrić Zorana da vidimo o čemu se radi. Tokom noći javio nam se šef beogradskog odeljenja i rekao nam da je on njihov. Mi smo morali da ga pustimo. Ja sam tada shvatio da svaka republička služba ima svoj bend.“



    Ibarska magistrala

    „Rata ne bi bilo bez propagande i bendova poput Prljavog kazališta,“ naglašava Velisavljević. On smatra da je naivno očekivati da je borba između tajnih službi bila išta pitomija na polju rok scene nego na drugim poljima. „Scenario Ibarske magistrale je prvi put primenjen na Krcunu, a drugi put na Draženu Ričlu.“ Velisavlljević odgovorno tvrdi da u saobraćajnoj nesreći člana Crvene Jabuke nisu čista posla. „Zlaja je ubrzo napustio bend, on je bio anđeo, jedan od mojih najdražih operativaca, pravi Jugosloven,“ kaže Velisavljević. „Mislim da će biti zanimljivo ako Žera ikada progovori, on zna celu priču.“

    Sadašnja scena

    Velisavljević ne prati sadašnju scenu od kada se penzionisao. Ipak ono što vidi po televiziji i Internetu mu ne uliva poverenje. „Dosta talentovanih ljudi je otišlo u narodnjake, a na rok sceni dosta bendova peva na engleskom, a to ništa ne valja. Scena je bila mnogo bolja dok je DB kontrolisao jer mi smo i kreativno pomagali kad je nailazila kriza.“ Velisavljević se ponosi podatkom da je DB za pesmu „Lipe cvatu“ angažovao čak tri profesora Muzičke akademije i jednog profesora knjževnosti da pomognu Bregoviću da je osmisli. „Danas više nema takve ambicije, nažalost. Plašim se da DB više ne kontroliše ni one bendove koje je sam osnovao.“


    PavleS: komentar modifikovan dana: 23/8/2013, 12:39; prepravljeno ukupno 6 puta

    PavleS
    Admin

    Broj komentara : 2902
    Registration date : 2008-11-01

    Avatar na Kasandrinom putu

    Komentar  PavleS on 26/3/2010, 23:58

    Evo jednog interesantnog i poučnog teksta pravoslavnog autora. Mada štivo koje slijedi isuviše je blago u odnosu na ono što radi holivudska mašinerija...


    AVATAR NA KASANDRINOM PUTU

    Poslednjih dana na blagajnama naših bioskopa dešava se nešto neuobičajeno. Traži se karta više za film Avatar, novi mega hit reditelja Džejmsa Kamerona poznatog po ranijim ostavarenjima: Titanik, Terminator, Istinite laži, Osmi putnik 2 itd.

    Bez sumnje se može reći da ovaj film donosi značajan tehnološki prodor u filmskoj industriji. Reč je o 3D tehnologiji kojom se vešto simulira dubina filmskog prostora tj. utisak treće dimenzije. Ovaj doživljaj moguć je u dovoljnoj meri samo u bioskopima koji su opremljeni specijalnim projektorima u kojima gledaoci koriste 3D naočare kao i u posebnim za tu namenu IMAX 3D bioskopima (kojih nema kod nas) u kojima se koriste specijalizovana filmska platna i posebne kacige – viziri, u kojima je doživljaj potpun. Filmovi u 3D tehnologiji se neko vreme već prikazuju. Avatar je međutim prvi blokbaster ogromnog budžeta koji je sniman specijalnim kamerama, očigledno sa ciljem da se demonostriraju sve prednosti ove tehnologije kako bi ona bila širokoprihvaćena i time poslužila za povratak publike u bioskope. Veličina prodora u doživljaju je ako ne veća od prelaska sa nemog na zvučni, onda bar slična onoj kod prelaska sa crnog belog na film u boji.

    U osnovi radnje filma je već viđen scenario u kome kolonizatori žele da oteraju domoroce sa rodne grude radi eksploatacije rudnih bogatstava. Ovaj put priča je prebačena u daleku 2154. godinu na mesec Pandora jedne od zemlji najbližih planeta sistema Alfa Kentauri. Planetu nastanjuje narod Navi, humanoidna – čovekolika vrsta plave kože, znatno viša i snažnija od ljudi. Naviji su na civilizacijskom nivou afričkog ili južnoameričkog plemena i žive u harmoniji sa prirodom obožavajući njenu boginju majku Ejvu. Džejk je bivši marinac paraplegičar koji dolazi na Pandoru da u projektu Avatar zameni postradalog brata blizanca. On treba da daljinski upravlja genetski modifikovanim hibridnim telom Navija koje je specijalno pravljeno za njegovog brata koristeći činjenicu identičnog genetskog koda. Dok naučna misija Avatar ima za cilj približavanje i međusobno upoznavanje sa Navijima, korporativni sponzori projekta koriste misiju da ih diplomatski ubede da napuste selo ispod koga je nalazište retkog skupocenog metala.Tokom prve misije, usled napada ogromnog predatora Džejk se odvaja od grupe i zaluta. Njega od sigurne smrti spašava Nejtiri, ćerka plemenskog poglavice Navija. Ona dobija zadatak da podučava Džejka njihovom načinu života. Posle tri meseca Džejk postaje pravi Navi kada i stupa u vezu sa Nejtiri. Za to vreme on prilikom buđenja iz Navi tela prenosi informacije koju vojni deo misije koristi da zaobiđe diplomatsko rešenje i silom otera Navije sa željene lokacije. Narod Navija doživljava snažan napad u kome je dramatično ugrožena njihova fizička, a i duhovna egzistencija s obzirom da preti i potpuno uništenje njihovog svetilišta. Tada Džejk i ostatak naučne misije prelaze na stranu Navija...

    Zaplet je prilično predvidiv i delom ranije viđan u filmovima kao što su Smaragdna šuma i Ples sa vukovima. Sa druge strane jednostavna priča vešto upakovana bajkovitim kompjuterski generisanim predelima, čudnovatim bićima, simfonijom svetlosnih pojava, vratolomnim kretanjima i specijalnim 3D efektima čini spektakularnu celinu sa bar na prvo gledanje šokantnim utiskom koja budi želju da se ponovo dođe na mesto u kome svet nečije mašte postaje virtuelna realnost.

    Tehnologija koja je razvijena za potrebe snimanja ovog i drugih filmova, razvoj drugih novih tehnologija i njihov uticaj na svet današnjice daju nam povoda da se zabrinemo kuda sve ovo ide.

    Po rečima Džemjsa Kamerona, za potrebe ovog filma prikazivanje fotorealističnih komjuterski generisanih likova je ostvareno korišćenjem nove revolucionarne tehnologije animacije zasnovane na hvatanju pokreta. Za razliku od ranijih sistema, gde je digitalno okruženje dodavano nakon što su hvatani pokreti glumaca (King Kong, Golum iz Gospodara Prstenova i sl.), Kameronova nova virtuelna kamera dozvoljava režiseru da direktno na monitoru posmatra kako virutelni likovi pokretani uz pomoć glumaca izgledaju u realnom vremenu zajedno sa digitalno generisanim filmskim svetom. Ceo sistem izgleda kao velika moćna interaktivna kompjuterski generisana igra. Avatar je definitivno model po kome će se snimati blokbasteri u naredom periodu s obzirom da je premijera odlagana dok se dovoljan broj klasičnih bioskopa nije opremio 3D tehnologijom, te da je Kameron otvorio tajne svoje tehnologije kolegama poput Spilberga, Lukasa i Džeksona. Sa druge strane, razvijena je i tzv. 6D filmska tehnologija koja putem specijalno dizajniranih stolica ide korak dalje od vizuelno-zvučne sfere i to ka simuliranju pokreta i uslova životne sredine (kiše, vetra, mirisa). U pojedinim bioskopima stolice su opremljene posebnom opremom koja „golica“ leđa, noge i pozadinu kao i posebnim daljinskim upravljačima i LCD ekranima preko kojih posetioci mogu komunicirati međusobno i tako preći magičnu granicu od gledaoca ka učesniku. Uz prve bisokope te vrste otvorene u Rumuniji i Indiji, nedavno je delom ove tehnologije opremljena i jedna sala u multipleks bioskopu Kolosej u tržnom centru Ušće na Novom Beogradu. Jedino što nedostaje je pravi 6D blokbaster koji će napuniti i ovakve sale. Kako je krenulo sa Avatarom, mislim da nećemo dugo čekati na taj dan.

    Ovo je pravo mesto da se osvrnemo na proročki roman Kasandrin Put spisateljice Julije Nikolajevne Voznesenjske koji je nedavno objavljen u ediciji Srpskog Sabora Dveri. U romanu se opisuje totalitarni planetarni sistem kojim vlada predsednik „Mesija“ koji je ujedinio svet nakon trećeg svetskog rata i niza planetarnih katastrofa. Zbog bezuspešnih poziva da im se pridruži, „Mesija“ je uveo sankcije i zidom ogradio Carsku Rusiju da se svet ne bi zarazio virusom pravoslavlja. Podanici koji započinju dan pevanjem himne „Mesiji“ mogu putem njegovog žiga i personalnog koda na desnoj ruci plaćati robu čija je cena iskazana u digitalnoj valuti nazvanoj planeta. Ukoliko podanik nema dovoljno planeta na svom računu, uvek može u svakom restoranu pojesti obrok na lični „Mesijin“ račun. Asovi – protivnici „Mesije“ koji nisu primili personalni kod jedva preživaljaju u takvom sistemu. Njih hvataju jedinice „ekologa“ koje ih sprovode u posebne logore za rad i prevaspitava-nje.

    Kasandra je dekorater u sveobuhvatnoj kompjuterskoj mreži nazvanoj „Realnost“ kojom upravlja posebno ministarstvo. Po Kasandrinim rečima, televizija, film i pozorište su samo bedne preteče „Realnosti“ u kojima je ljudima dodeljena pasivna uloga posmatrača – gledaoca i u kome su drugi ljudi – glumci izvodili za njih scene izmišljenog života.

    Nadovezao bih se na Kasandru i dodao i da su i višekorisničke globalne kompjuterske igre (Warcraft, CounterStrike, Travian, ...), Internet društvene mreže (Facebook, Twitter…), koncept daljinskog upravljanja virtuelnim telom osmišnjen i tehnički realizovan u filmu Avatar takođe samo bedne preteče „Realnosti“.

    Podanicima je omogućeno da putem uređaja – personaca, specijalnih stolica nalik na zubarske i obruča koji se stavljaju preko glave uđu u „Realnost“ te da se aktivno užive u neku od uloga iz raznih scenarija. Ogroman broj scenarija i okruženja namenjen je širokim podaničkim masama, od gradića američkog Divljeg zapada, džungle, nenaseljenih ostrva, nastanjenih planeta do raznih bajki i simulacija određenih istorijskih perioda. Kroz različite scenarije pojavljuju se „likovi“ ili „persone“ (na primer čarobnjak Merlin, Kralj Artur ...) veštački osmišljeni subjekti koji poseduju kvalitete sopstvene ličnosti kao što su spoljni izgled, karakter, jezik, manir i sl. Oni imaju sopstvenu logiku ponašanja nezavisnu od igrača „Realnosti“, kao i mogućnost sticanja sopstvenog iskustva kroz komuniciranje sa različitim podanicima. Tu su i razne vizuelizacije raskošnih stanova, vila, hotela i plaža koje služe kao pozadina za ljubavne scenarije. Ljubiteljima visoke realnosti, uglavnom bolje plaćenim službenicima viših kategorija omogućeno je da pomoću dekoratera kao što je Kasandra puste mašti na volju i stvore sopstvenu realnost u koju mogu primiti i druge podanike koji se mogu uživeti u neku od predviđenih uloga.

    „Realnost“ je zamena za gotovo kompletan društveni život uključujući ljubavne i seksualne odnose. Život u „Realnosti“ se ne meša sa svakodnevnim životom tj. učesnici se ne interesuju i ne sreću jedni sa drugima iako to nije formalno zabranjeno. Kada Kasandra zatraži novac od svojih „prijatelja“ iz „Realnosti“ kako bi mogla da poseti svoju bolesnu baku, ona biva obasuta basnoslovnim sumama različitog virtuelnog blaga i zabrinitum komentarima kako ih napušta i ide u scenario o Crvenkapi. Kada, međutim, oni shvate da je reč o pravoj baki i pravom novcu Kasandra dobija savete da se obrati psihijatru jer je kod nje došlo do poremećaja percepcije stvarnosti!?! Za razliku od podanika, elita bliska „Mesiji“ koja mu pomaže u održavanju na vlasti je nastavila, poput komunističkih vrhuški, ili novodemokratskih, da u pravoj stvarnosti živi raskošnim i dekadentnim životom.

    Cilj „Realnosti“ je da projekcijom na virtuelni svet zapravo potpuno amortizuje i otupi snagu stvarnih društvenih odnosa. Time se ostvaruje potpuna kontrola nad podanicima („Zvezde granda“, „Veliki brat“...) i u korenu se onemogućuje bilo kakav ozbiljniji pokušaj postavljanja pitanja neprikosnovenosti sistema i božije uloge lažnog mesije. „Realnost“ služi da se podanik osami, pasivizuje i otuđi u stvarnom svetu. Ciljevi i težnje životnog ispunjenja okrenuti su ka virutelnom kao i problemi i njihovo rešavanje. Ukoliko nekim slučajem na površinu i isplivaju razna pitanja koja ukazuju na apsurd takvog načina života, tu je ogroman lažni manevarski prostor u kome se jedan životni scenario i lažna aktivna uloga u sekundi mogu zameniti drugim.

    Vaznesenjska je junakinju svog romana poslala na put spasenja ukazujući na to da je svima koji se nisu predali (što reče Boško Obradović u posveti Srpskog Zaveta) moguće spasenje čak i u sistemu u kome totalitarno vlada lažni mesija.

    Da li će taj put prepoznati i odabrati mnogi koji su danas kroz svojim pasivne ili lažne aktivne uloge polako ali sigurno zarobljavaju raznim bednim pretečama nadolazeće „Realnosti“? O aktuelnosti i masovnosti tog postepenog zarobljavanja govore i reči pesme Fejs mladog pevača Milana Stankovića, ali i zamišljena lica mnogih gledalaca koji nakon završteka projekcije filma Avatar kao da žele da se što pre vrate u virtuelnu realnost. Izgleda kao da su mnoge današnje generacije gotovo spremne za događaje opisane u romanu Kasandrin put.

    U jednom od svojih intervjua, Džejms Kameron je izjavio da je njegovo novo ostvarenje alegorija za ponovno duhovno buđenje čovečanstva. Ne tvrdim da je Kameron direktni propagator New age ideja, ali u filmu sa budžetom od pola milijarde dolara teško je mogao imati punu kreativnu slobodu. Upravo zbog toga treba biti oprezan sa ovim filmom u kome je, po mom mišljenju, suptilno servirano nekoliko opasnih detalja u duhovnoj sferi.

    Za početak da kažemo da je film prepun šamanskih i neopaganskih rituala kao i obožavanja boginje majke prirode od strane Navija. (Setimo se, koji smo čitali Bibliju, o kakvim se „božanstvima“ radi – Astarota, Izida, Dijana... i kakvo mišlljenje o njima imaju Božji ljudi ). Ono što je novo u odnosu na već viđeno na ovu temu je ideja jedinstvene bio-botaničke neuronske mreže u koju su povezani svi živi organizmi i bića na Pandori. Povezivanje se ostvaruje putem posebnih organa koji se kod Navija nalaze na kosi. Tako u filmu gledamo očaravajuće misaono-emotivno-fizičko povezivanje i opštenje Navija sa delovima vegeta-cije na Pandori, letećim meduzama i šestonogim konjima. Sve ovo uz neverovatne vizuelne efekte izgleda gotovo bezazleno, ali kada na red dođe povezivanje sa ikranima stvar postaje mnogo ozbiljnija. Da bi postao ratnik, svaki pripadnik Navi plemena treba da odabere svog ikrana - opako leteće biće demonskog izgleda. Konretni Navi ratnik prepoznaje svog ikrana (demona) tako što ovaj krene na njega sa namerom da ga ubije! Tako i Džejk pronalazi i savladava svog ikrana. Kada se poveže sa njim, veoma brzo nauči da ga potpuno kontroliše i to ne nekom posebnom tehnikom već misaonom vezom iznutra! Obzirom da je identifikacija sa glavnim junacima jedan od osnovnih procesa koji se dešavaju tokom gledanja filma, ovaj detalj možemo shvatiti pored ostalog i kao suptilno-skriveni poziv za opštenje sa demonima sve sa besmislenom idejom da se njihove moći mogu kontrolisati. Svako ko je iole čitao pravoslavnu literaturu o pomislima i demonima – palim anđelima zna da proces kontrole i izvršavanja naredbi zapravo ide u suprotnom smeru od onog predstavljenog u filmu.

    Ideja se dalje razvija u punom obliku u trenutku napada kada civilizacija Navija bude dovedena gotovo do istrebljenja. Tada Džejk u telu svog avatara krene da se poveže sa Torukom. Toruk je najopasnije – vrhovno demonsko biće zlokobnog izgleda sličnog aždaji koju kopljem ubija sveti Georgije. Kada zajaše Toruka, Džejk među Navijima dobija poseban status božanstva te tako uspe da objedini sva plemena Navija na Pandori i povede ih u odlučujuću borbu do pobede. Na ovaj način je veoma vešto i suptilno u film upakovana ideja „Mesije“ spasioca i ujedinitelja čovečanstva. S tim u vezi treba obratiti pažnju na sledeće filmske činjenice: Jahač Toruka (čitaj: lažni mesija) može postati samo onaj koga odabere Toruk (čitaj: sotona); da je to biće druge vrste koje daljinski upravlja teloma avatara i da se on među Navijima od vremena prvih sinova javljao više puta.

    Da kažemo nešto i o naslovu filma. Avatar je pojam iz hinduizma i označava inkarnaciju, pojavu tj. manifestaciju božanstva u fizičkoj formi. Najviše je vezivan za Višnua, Šivu i Devi i njihove brojne inkarnacije. U naše vreme kontraverzni New Age „prorok“ Bendžamin Krem vezuje pojam avatara za Maitreju. Krem povremeno na konferencijama za štampu propagira kako hrišćani očekuju drugi Hristov dolazak, muslimani čekaju imama Mahdija, budisti očekuju ponovni dolazak Bude, hinduisti Krišnu, dok Jevreji očekuju dolazak Mesije. Po njemu je učitelj kome se nadaju i teže sve religije u stvari Maitreja - „Avatar Doba Vodolije“ koji se više puta u različitim oblicima kroz istoriju već javljao čovečanstvu.

    Ako film Avatar sagledamo zajedno sa filmom Rolanda Emeriha 2012, možemo zaključiti da nam Holivud ili određeni krugovi preko njega žele nešto važno saopštiti o vremenima koja su pred nama.

    Knjigu Kasandin Put najtoplije preporučujem. Naravno treba svakako pogledati i film Avatar ali uz predložene mere opreza. Nemam ništa protiv 3D filmske tehnologije, ni protiv bilo koje druge. Dobro ili zlo nije u osnovi same tehnologije već u načinu na koji je čovek koristi.

    Simić Predrag

    PavleS
    Admin

    Broj komentara : 2902
    Registration date : 2008-11-01

    LUTKE I OSTALI ANIMATORI PAKLA

    Komentar  PavleS on 14/9/2010, 13:52

    Vanja J. Vučenović: KRISTINA AGILERA I OSTALE LUTKE PAKLA (deo prvi)

    Potpuno sam uveren, vama se obraćam “dušebrižni” srpski roditelji, da velika većina vas svake bogovetne noći sanja isti san: da vaše voljeno dete jednog dana postane neka nova Kristina Agilera, Lejdi Gaga, Britni Spirs ili Louise Veronica Ciccone, svetu poznatija kao Madona. Mogao bih da se opkladim u šta god želite (što inače ne radim) da biste i obe ruke i glavu u vatru bez dvoumljenja stavili, samo kada bi vam neko obećao da će vaše mile ćerke dosegnuti najviše „vrhove“ planetarnog iluminatsko-luciferijanskog (čitaj đavoljevog) šou biznisa na kojima se danas nalaze pomenute „dame“. A sada budite iskreni prema meni, ali prevashodno prema sebi, jer je to mnogo važnije, pa priznajte i recite, da li grešim? I da li ste zapravo svesni kakvu to sreću želite za svoju decu. Smatrate li možda da gurajući sopstveno dete na otvorena vrata pakla prividne raskoši i glamura obezbeđujete detetu bilo kakvu sreću? Pitate se sada verovatno o kakvom to paklu pričam. Pa o paklu predstavljenom kao vrh globalne muzičke industrije, a čije su promoterke pevačice Kristina Agilera, Lejdi Gaga, Britni Spirs i ostale pali anđeli sveta šou biznisa.
    Zato ću ovaj prvi skromni tekst u nizu svih narednih koje planiram da napišem o ovoj veoma važnoj temi, posvetiti upravo rasvetljavanju mračne uloge jednog od glasnika pakla, robinje zloglasnog programa kontrole uma Monarh, vama poznatije pod imenom Kristina Agilera.
    Kristina Agilera, marioneta Iluminata
    Da nesvakidašnji „talenat“ danas super popularne američke pevačice Kristine Agilere nije presudno uticao njen uspeh planetarnih razmera govori i malo poznata činjenica, da je Kristina još od malih nogu bila uključena u mračni projekat iluminatske kompanije „Dizni“(„Disney“, inače specijalizovane za regrutovanje „nadarene“ dece) pod nazivom „Miki Maus Klub“( „Mickey Mouse Club“) s ciljem programiranja u seksipilnu i provokativnu zvezdu koja će, kada dođe vreme za to, svojim pesmama, crnomagijskom simbolikom i pozadinom svojim spotova, širenjem kulture bluda i nemorala najgore vrste „neprimetno“ zavoditi mase obožavalaca i njihove duše prevoditi na tamnu stranu. I sve to, pogodićete, za račun Iluminatskih „bogova“ i njihove bolesne i zaposednute duše i psihe, koji danas, kada je kucnuo čas vešto iz senke (zlo)upotrebljavaju Agileru kao svoga palog anđela glasonošu, sa osnovne zadatkom da pripremi svet za prihvatanje nove i , prema njihovim projekcijama, jedine prave luciferijanske religije budućnosti.



    Pored Agilere, kursisti (tj. deca robovi) pomenutog zloglasnog „Miki Maus Kluba“ bili su, između ostalih, i Džastin Randal Timberlejk, nekadašnji proslavljeni vokal grupe N Sync (eN Sink), a danas glumac i solo pevač i sve drugo šta iluminatskim gazdama zatreba, i još jedna super popularna američka pevačica, nekadašnja tinejdž-zvezda Britni Spirs, čiji je iluminatski program kontrole uma, uzgred budi rečeno, pucao nekoliko puta, posle čega se Britni u potpunom psihičkom i duhovnom beznađu i rastrojstvu jedno vreme šišala skroz naćelavo, proživljavala teške „ljubavne brodolome“, pa čak je pre par godina nekoliko puta bila na korak od samoubistva. Naravno, takva vam je kleta sudbina robova, tj. novih idola novog svetskog poretka kojima se klanja velika većina ovog zalutalog stada zvanog čovečanstvo. Svedoci ste kakvu je samo zlu sudbinu doživeo tragično nastradali Majkl Džekson, takođe rob Iluminata, a kome se pre izvesnog vremena posvetili seriju tekstova u okviru Srpske analitike.



    Upotrebljivi su do jednom, dakle, samo dok ispunjavaju mračnu svrhu zbog koje su "stvoreni" i programirani. Jer da se ne lažemo, nikada od svih tih prosečnih pevaljki ništa veliko ne bi postalo, da se u njihove karijere nije umešala upravo ta đavoljeva nevidljiva ruka koju sada proslavljaju svojim pesmama, spotovima, i ostalom luciferijanskom scenografijom.
    Programirana prostitutka pakla
    Isti slučaj je i sa Kristinom. Naravno da se Kristina Agilera nije pojavila tek tako, preko noći i niotkuda (kako se to javnosti uglavnom predstavlja), sa nekog „levog“ kastinga za američke „zvezde granda“ na kome se, eto, izborila za svoje mesto pod američkim estradnim suncem. Besmislice. Ili da je do uspeha došla isključivo sopstvenim trudom ili napornim radom. Naprotiv, reč je o ozbiljnom, dugogodišnjem projektu „Agilera“ gde ništa nije prepušteno slučaju, a u koji je ova nesrećna devojka najverovatnije nevoljno uključena od svog ranog detinjstva. Radi se o projektu u koji je uloženo mnogo truda, novca, i na stotine časova različitih manupulativnih tehnika Monarh kontrole uma.



    Sve je to bilo potrebno zajedno spojiti, uklopiti i lepo spakovati da bi Kristina danas postala muzičkom udarnom pesnicom i jednim od idola ovog vladajućeg luciferijanskog kulta novog poretka sveta. Tako je stvoreno još jedno postmoderno „zlatno tele“ iluminizma kome se danas klanjaju na stotine miliona duhovno obezglavljenih fanova širom sveta.
    Počeci pevačke karijere Kristine Agilere vezuju se za 1999. godinu i njen album prvenac pod nazivom „Kristina Agilera“, kada se američkoj javnosti predstavila sa svojim nevinim „tinejdž stajlingom“. Potpuno je jasno je da su na samim počecima Kristinu morali da upakuju kao vuka u jagnjeću kožu, znajući da će samo na taj način, kao „dobra devojka iz kraja“ najlakše zadobiti poverenje i naklonost masa, pre svega poslovično lakovernih američkih građana, inače bezličnih konzumenata i „žderača“ svakojakog muzičkog i uopšte medijskog smeća. Pokazalo se da su Iluminati tačno znali najbolji način da svetu podvale još jedno kukavičje jaje u nizu. U tome su neprikosnoveni Majstori, mora im se priznati, bez obzira na to šta mi intimno mislili o njima. Međutim, nije trebalo dugo da bi Kristina pokazala svoje pravo lice, lik i naličje zveri koju danas manje ili više neskriveno promoviše u svim svojim pesmama i spotovima. Da počne da odigrava ulogu đavolovog šegrta i promotera luciferijanskog kulta, koju su joj njene iluminatske gazde dodelile.



    Da bi transformacija bila celovita, da bi proces „inicijacije“ u svojevrsnog palog anđela bio potpun Agilera je nedavno uzela (tačnije, dodeljeno joj je, jer ono o malo čemu odlučuje) i novo umetničko ime „Xtina“, čime je i simbolično trebalo svetu da se prikaže kako se s gađenjem odriče Hrista i svega što bi moglo da je podseća na Boga (izostavljanjem onog „Christ“ u imenu). Koliko li je sve to jadno. Da li su to idoli kojima se klanjate, da li je to svet i sreća koje želite svojoj deci? Da li im diskove takvih demona podnebesja kupujete?
    Gotovo čitav opus (video spotovi, fotografije) ove američke "prostitutke pakla" preplavljeni su iluminatskom, crnomagijskom i luciferijanskom simbolikom. Svevideće oko, zaštitni znak Iluminata (oko njihovog Lucifera), pentagrami, krv, scene bluda i razvrata, prikazi skrnavljenja svetinja i hule na Duha Svetoga nezaobilazni su deo ikonografije koju promoviše i ritualno proslavlja Kristina Xtina Agilera (kao što možete i da vidite na priloženim fotografijama).



    Naravno da je u celoj ovoj prethodnoj priči Agilera ponajmanje bitna. Ona je ništa drugo do marioneta koja je programirana da bezuslovno sprovodi mračne zamisli Iluminata, a u cilju pripremanja čovečanstva za, kao što sam već naveo, novu luciferijansku religiju sveta.
    Zato, ukoliko se divite ili oponašate Xtinu, pevate njene pesme ili balite na njene spotove, vi i vaša deca (ne)svesno pristajete da budete deo tamne strane, saučesnici u permanentnom ubijanju Boga, što je, uostalom, bila i glavna zamisao, ideja vodilja mračnih iluminiziranih vladara planete.



    A duša se danas prodaje na različite načine. Idolizacija Kristine Agilere i njenog "dela" svakako da je jedan od njih. Ne moram da vas učim tome, kome se duša prodaje. To bar znate. Jedino ako već niste...


    Admin: komentar modifikovan dana: 14/9/2010, 17:25; prepravljeno ukupno 1 puta

    PavleS
    Admin

    Broj komentara : 2902
    Registration date : 2008-11-01

    Re: ANIMATORI PAKLA - MUZIKA, FILMOVI, VIDEO IGRE...

    Komentar  PavleS on 14/9/2010, 14:05

    Vanja J. Vučenović: LEJDI GAGA I OSTALE LUTKE PAKLA (deo drugi)

    Ne dotiče me, odmah da budem jasan, ni ponajmanje, posve realna mogućnost da se neki „brižni“ roditelji i njihova dečica ponovo rasplaču kada budu čitali redove i ovog skromnog nastavka teksta o „lutkama pakla“ (za kojima su sve ove godine „sekli vene“), a koji ću posvetiti ogoljavanju mračne uloge još jednog lažnog, možda i prvog u hijerarhiji idola novog doba - zlatnog teleta iluminatske muzičke industrije – „gđice“ Lejdi Gage.
    Zato, odmah da naglasim poštovani čitaoci, da me ni najmanje ne dotiče (a možda bi trebalo!?) što će mi se zameriti da ni ovog puta ne pišem o „suštinskim“ problemima koji danas tište ljude u Srbiji kao što su: zapaženi (ne)uspeh fudbalske reprezentacije na svetskom prvenstvu, skore evropske integracije u stilu „čekajući Godoa“, ili, pak, još friške „narudžbine ubistva iz Haga“ koje su sve zajedno tu sa svrhom da, ako ništa drugo, onda bar da prodaju velike tiraže većinski žute štampe u ovim recesionim letnjim srpskim danima, ali i da sprovodeći masovni mind control, tačnije sveprožimajući socijalni inženjering, dodatno sludnu ovaj naš napaćeni narod zamagljujući mu predstavu o istinskim životnim prioritetima i vrednostima za koje treba živeti. Spadam u grupu onih ljudi koji drže da čovek nije samo telo, dakle, obična vreća mesa i kostiju, već da je pretežno duhovno biće i da kao takvo ima obavezu da tokom života razvija i unapređuje duhovno blago i duhovne darove na slavu Gospoda.
    A upravo se glavna agenda Novog globalnog iluminatskog poretka sastoji u lukavom i najčešće neprimetnom skretanju čoveka sa pravog puta, sa Puta Svetlosti i njegovom odvraćanju na drugu, tamnu stranu, na „put mraka“ i bezizlaznog duhovnog beznađa. Za sprovođenje ovog paklenog plana zadužene su, kao što sam naveo u pređašnjem tekstu posvećenom Kristini Agileri, iluminatske glasonoše novog globalnog poretka u nastajanju, šegrti tame koji su planski raspoređeni da „delaju“ u (danas prevashodno globalnoj) muzičkoj i filmskoj industriji, politici, religioznim pokretima, a u dobroj meri u "zadnje vreme" i u institucijama Crkve. Jedno od istaknutih mesta u hijerarhiji palih anđela zavodnika vaskolikog čovečanstva pripada, kao što sam već naveo, Lejdi Gagi, nesporno najpopularnijoj pevačici današnjice.

    Programirana luciferijanska sveštenica Iluminata
    Mračna uloga koja je od strane iluminatskih gospodara dodeljena Lejdi Gagi ogleda se prevashodno u muzičkim video spotovima ove super popularne američke pevačice i „ikonografiji“ koja se kroz njih suptilno provlači a koji će, upravo zbog paklene poruke koju nose u sebi, u najvećem delu biti predmet analize teksta koji sledi. Stoga bi se moglo reći da se kroz ove video spotove pronose dve bitne poruke, koje nas navode na dva izuzetno značajna zaključka.
    Prvi zaključak: i ova pevačica je, kao i većina „zvezda“ globalnog šou-biznisa, deo velike „porodice“ robova zloglasnih programa kontrole uma MK-Ultra i Monarh.
    Drugi zaključak: Lejdi Gaga je robinja specijalnog potprograma kontrole uma „religioznog tipa“ (religion programming) koji se manifestuje kroz prkošenje Bogu i skrnavljenje svetinja s jedne, a obožavanje i proslavljanje Lucifera s druge strane, kao najznačajnijeg i istovremeno vrhovnog kulta Iluminata, o čemu su naširoko pisali i u nizu intervju govorili odbegla robinja iluminatskog programa kontrole uma, Cathy O'Brien (knjiga „Trance-Formation of America“), nekadašnja pripadnica reda Iluminata, Svali ( knjiga „Breaking the chain: Breaking Free of Cult Programming“), kao i cenjena spisateljica u ovoj oblasti Tracy R. Twyman (kolekcija eseja i intervjua pod naslovom „Mind-Controlled Sex Slaves and the CIA“).



    A sada ću se upustiti u kratku analizu gore pomenutih video spotova iluminatske robinje Lejdi Gage, od kojih posebnu pažnju pobuđuju dva, a to su video spotovi za pesme „Alejandro“ i „Bad Romance“. Naravno, kao i do sada i ovog puta ostavljam vama, poštovani čitaoci, punu slobodu da na kraju zaključke donesete shodno sopstvenoj percepciji informacija sa kojima ćete se susretati u redovima koji slede.

    Dekodiranje „Alejandra“
    Prvi video spot čiji sadržaj i otvorena iluminatsko-luciferijanska(satanistička) simbolika zavređuje posebnu pažnju jeste video spot za pesmu „Alejandro“. Naravno da se neću upuštati u analizu celokupnog video spota jer bi takav poduhvat zahtevao mnogo prostora, već ću nastojati da ukažem na neke najznačajnije „momente“ na osnovu kojih ćete moći da izvučete optimalne zaključke o temi kojom se bavim u ovom skromnom tekstu.



    Video spot za pesmu „Alejandro“, kao što uostalom i sami možete da primetite, započinje prikazom slike totalitarnog društva budućnosti, gde su simbolično prikazani "robovi" (moguće kontrole uma) koji sa stilizovanim okovima u obliku piramide i pentagarama (dakle okultna simbolika!?) poprilično ujednačeno i, čini se, dirigovano marširaju napred.



    Naravno da samo oštrom oku pažljivog posmatrača neće promaći jasni piramidalni oblici koji se nalaze sa leve i desne strane „robova“ i koji na nesumnjiv način već na samom početku stavljaju do znanja da je izvesno da su Iluminati stavili svoj potpis i na ovo medijsko ostvarenje. Posebno je zanimljivo to što ovi robovi marširaju u mraku i da ih otpozadi obasjava jasna svetlost. Dakle, identična svetlost onoj smo mogli da primetimo u gotovo svakom spotu tragično nastradalog roba Iluminata, pevača Majkla Džeksona. Da li je to možda to ista ona svetlost (zabranjenog, okultnog znanja) kojom lucifer obasjava zemaljski svet mraka, neznanja i neprosvetljenosti?
    Treba primetiti i to da celokupna fabula spota simbolično oživljava ikonografiju mračnog, nacističkog miljea, inače omiljene iluminatske predstave idealnog totalitarnog i potpuno kontrolisanog društva budućnosti, na čije su uspostavljanje, uzgred budi rečeno, presudno uticali u Nemačkoj 30-ih godina XX veka.
    Lejdi Gaga je u ovom video spotu predstavljena dvojako. Prvo, vidimo je kao ženu u crnom koja suvereno sedi na stilizovanom tronu na uzvišenju, dok se ispod nje nalaze isti oni „robovi“ s početka video spota. Ta slika mogla bi simbolično da predstavlja vlast i nadmoć Iluminata nad ostatkom porobljenog, robovskog sveta. Verovatno da se sada pitate zašto i ovu scenu povezujem sa Iluminatima? Pa zbog okulara koje ova pevačica stavlja na oči, i jasno otkrivanje samo jednog „svevidećeg“ oka, a verujem da dobro znate o čijoj simbolici je reč, da se ne bih ponovo bespotrebno ponavljao.



    Ipak, ostaje nepoznanica da li Gaga na glavu nosi krunu crne boje ili se možda ipak radi o stilizovanim cevima, tačnije sondama koje direktno ulaze u glavu, tačnije mozak popularne pevačice, što ponovo ukazuje na njenu podložnost programu kontrole uma.



    Nešto kasnije, u drugom delu spota, Lejdi Gaga je predstavljena kao sveštenica u beloj odori sa obrnutim krstom, kada u jednom trenutku ponovo, ovog puta desnom rukom, prekriva oko što, ukoliko se uzme u obzir čitava fabula spota, simbolično pokazuje kog „boga“ zastupa i za čiju milost u jednom trenutku moli dižući obe ruke ka nebu. Nešto kasnije skidanje bele odore i simbolično orgijanje sa gomilom muškarac koji je opkoljavaju, predstavlja svakako deo neizostavne ikonografije koja se, inače, (uz ritualno žrtvovanje i prolivanje krvi) upražnjava u mračnim iluminatskim ritualima najposvećenijih članova, a o čemu je i pisala bivša pripadnica ovog reda, Svali, u njenoj već pomenutoj autorskoj knjizi „Breaking the chain: Breaking Free of Cult Programming“. Toliko o ovom spotu i njegovoj simbolici i značenju. Pametnome i više nego dovoljno, složićemo se.

    Dekodiranje video spota „Bad Romance“
    Drugi video spot Lejdi Gage koji je zbog svoje mind control simbolike "zreo" za analizu i kraći osvrt jeste svakako spot za pesmu „Bad romance“ („Loša romansa“).



    Naravno da je i u ovom spotu Lejdi Gaga „slučajno“ predstavljena kao rob programa kontrole uma i to upravo na način kako je to maestralno opisao moj uvaženi kolega Milan Vidojević u autorskom tekstu „DECA NOVOG DOBA - MENGELE NIJE MRTAV (deo drugi)“, objavljenom nedavno u okviru Srpske analitike. Zato, obratite pažnju na ovaj deo :
    „Jedna od najefikasnijih pretnji seksualnim robovima jeste da će ih poslati u psihijatrijske klinike ukoliko budu pravili probleme svojim kontrolorima ili pokušaju da se otrgnu iz programa. Poznati su mnogi slučajevi „pacijenata“ sa klinika koje vode obaveštajne službe; oni su ostavljeni na milost i nemilost medicinskom osoblju. Tu nema spoljne kontrole, ni zakonske ni medicinske; „pacijenti“ su u „medicinskom logoru“ najstrašnijeg tipa, a disciplinovanje bolesnika, reprogramiranje, tortura i smrt se primenjuju na njima a da se za to nikome ne odgovara. Davanje opasnih medikamenata melarila, torazina ili stelazina uobičajena je stvar. Medicinska sestra Nadin Skola, koja je radila u jednoj ovakvoj bolnici, u svojoj knjizi „Čuvar ključeva“ ( „Keeper of the Keys“, F&J Publishing Corp, 1976) opisuje strahote kojima je bila svedok. Robovi na dopunskoj obuci se traumatizuju do krajnjih granica kako bi im se um otvorio i „produbljeni“ program se spustio u netaknute delove mozga gde se stvaraju novi „alteri“ za nove funkcije.



    Robovi se ili potapaju u kade pune leda i tu drže do granice smrti, ili im se na „stari“ način daju elektrošokovi dok se mentalno potpuno ne rastroje. Oni koji ne izdrže i umru, sahranjuju se na tajnim bolničkim grobljima bez ikakvih oznaka u dosijeima iz kojih bi se pronašlo ko su bili. Po rečima medicinske sestre Nadin, polovina pacijenata u mentalnim institucijama su šizofrenici. Veliki procenat ovih „šizofreničara“ su u stvari bili robovi čiji je program završio, „pukao“ i koji su eliminisani i ostavljeni da traju do svog fizičkog kraja. Koliko je ljudi – ne zna se, ali se zna da ih je mnogo; neki eksperti tvrde da je reč o hiljadama njih. Ovo je čak prihvatljivija varijanta od fizičke likvidacije koja je namenjena većini robova.“
    A vi sada, poštovani čitaoci, dobro pogledajte spot i pokušajte sami da pronađete sve te linkove koje spajaju video spot i gore citirani tekst. Sve je rečeno, na vama je da pronađete ili ne pronađete put ka Svetlosti.
    I još nešto. Naravno da slučajnosti u životu ne postoje. Pogotovu ne u vrhunskoj politici i vrhunskom, globalnom šou-biznisu. Danas na taj „vrh“, primećujete, stižu samo odabrani i kontrolisani. Neko će reći „prosvetljeni“. Trećeg puta teško da ima. Ali opet, sav taj sjaj, glamur, svo to bogatstvo na „vrhu“ je lažno, bezsadržajano, mračno i prazno kao bezdan bez dna. Tamo gde nema Boga, sve je dozvoljeno. Tom bolesnom logikom po kojoj je sve dozvoljeno, rukovodi se danas, upravo, globalni iluminizirani menadžment. Nadam se da razumete da su sve te agilere, gage i ostale robinje novog svetskog poretka postavljene na globalnu pozornicu sa jasnom svrhom i ciljem: da prevare i prevedu što je više moguće ljudi na tamnu stranu, da mrak predstave kao svetlo, smrt kao život, a lucifera kao spasioca. Pristajete li na takav tok i kraj "životne balade"?
    Mudri ljudi su još davno govorili da će 21. vek biti „vek ratova za duše ljudi“. Zar ne vidite da se on već uveliko vodi? Da li vam je ovaj tekst bar donekle otvorio oči u tom pogledu? Ipak, na vama samima je da odlučite na koju ćete stranu. Dobro je to što još uvek možete da odlučujete. Zato, napravite izbor dok za tako nešto još uvek ima vremena, zauvek srušite i odbacite „zlatne idole“ moralano posrnule i pale današnjice i omogućite jedinoj Istinitoj, božanskoj Svetlosti da pronađe put do vašeg srca.
    Jer, nije uzalud rečeno: tražite i naći ćete, molite i biće vam dato, kucajte i biće vam otvoreno.

    Napomena: Za one koji čitaju engleski, mnogo više na ovu temu na sledećem linku:
    http://pseudoccultmedia.blogspot.com/


    Admin: komentar modifikovan dana: 15/2/2011, 21:13; prepravljeno ukupno 1 puta

    PavleS
    Admin

    Broj komentara : 2902
    Registration date : 2008-11-01

    Re: ANIMATORI PAKLA - MUZIKA, FILMOVI, VIDEO IGRE...

    Komentar  PavleS on 14/9/2010, 18:58

    14.09.2010.

    Kontroverzna američka pjevačica Lejdi Gaga (24) apsolutni je pobjednik dodjele MTV video-nagrada, koja je u nedjelju uveče održana u Los Anđelesu.

    Lejdi Gaga, čije je pravo ime Stefani Džoan Angelina Germanota, osvojila je čak osam od ukupno 16 nagrada, ali najveću pažnju je privukla zbog jedne od kreacija koju je nosila na bini. Naime, ona je na sebe navukla haljinu od svježeg mesa, a da bi joj stajling bio potpun, na nogama je nosila sandale takođe od svježeg mesa. Druge dvije kreacije bile su pristojnije.
    „Bila sam vrlo nervozna jer sam mislila da ću iznevjeriti svoje fanove, rekla je Lejdi Gaga, koja se osam puta pela na binu da primi nagradu.



    Ona je i otpejvala i refren svog hita:

    „Ja sam lijepa na svoj način jer bog ne pravi greške. Ja sam na pravom putu, dragi. Rođena sam ovakva.“
    Nagradu za najbolji video-spot godine Lejdi Gagi je uručila veteranka Šer (64):
    „Lejdi Gaga će za mene uvek biti bejbi Gaga," rekla je Šer kontroverznoj pjevačici predajući joj nagradu.

    Pa "fanovi" navalite dok je meso još svježe.

    Dodatni detalji na donjim linkovima:
    http://zena.blic.rs/PULS_poznatih/4322/Lejdi_Gaga_u_kreaciji_od_sirovog_mesa_Zadivljeni_ili_zgrozeni_
    http://www.mondo.rs/s182829/Lady_Gaga_u_haljini_koja_je_sokirala_svet.html

    PavleS
    Admin

    Broj komentara : 2902
    Registration date : 2008-11-01

    DJECA NOVOG DOBA - MENGELE NIJE MRTAV

    Komentar  PavleS on 15/9/2010, 11:55

    DECA NOVOG DOBA
    Milan Vidojević

    MENGELE NIJE MRTAV (Prvi deo)

    Ovih dana svedoci smo senzacionalističkih tekstova u svim dnevnim novinama o tome kako je Služba državne bezbednosti manipulisala javnom scenom „u višem interesu.“ Iako penzionisani udbaš, koji tvrdi da se bavio manipulacijom poznatih muzičara i pop i rok grupa, kasni dvadeset godina s otkrićem ovih „istina,“ kao i da ne uliva poverenje svojim opštim intelektualnim kapacitetom i načinom prezentacije ove priče, ostaje neprijatan utisak „već viđenog.“
    Naime iz brojnih objavljenih dokumenata po osnovu Zakona o slobodi informisanja u SAD, poznato je da je MK-ULTRA program kontrole uma stvarnost i da su psihijatri koji su radili za CIA i mornaričku obaveštajnu službu, koristeći morbidne tehnike, čiji je tvorac bio zloglasni Jozef Mengele u nacističkoj Nemačkoj, protiv volje uključenih u ove eksperimente, stvorili ljudske robote čije su ponašanje kontrolisali i usmeravali u razne svrhe. Iako su ovi programi, započeti u vreme hladnog rata, tobože okončani sedamdesetih godina prošlog veka, ovaj mračni deo američke istorije nije završen. On traje danas, pod drugim kodiranim imenima i na moderniji način. Matrica je ostala ista pa je zato moguće prepoznati aktere ovih modela ponašanja.

    Koincidencija ili nešto jače?
    Činjenica je da je omiljeno polje delovanja muzička i filmska industrija, a vrhunski umetnici, njihovi menadžeri i producenti, često su umešani u organizovani kriminal, trgovinu drogom, ubistva, prostituciju, dečiju pornografiju, crnu magiju... Interesantno je da su mnogi poticali iz vojnih porodica i imali veze sa vojnom obaveštajnom službom. Upravo od sedamdesetih godina dvadesetog veka ovih primera je bilo više nego što bi se smatralo koincidencijom.
    Džim Morison, kultni pevač grupe „Doors,“ bio je sin admirala američke mornarice Džordža Stivena Morisona. Džim je uglavnom odrastao po američkim bazama i u detinjstvu ga je otac konstantno maltretirao.

    Frenk Zapa, sin Frensisa Zape, matematičara i hemičara koji je radio u vojnim fabrikama, iako je bio slavan muzičar, ikona hipi pokreta, zapravo je bio konzervativan čovek, simpatizer američke politike u Vijetnamskom ratu. Frenk se oženio Adelejdom Gejl Slotman, iz familije u kojoj je tradicionalno bilo dosta pomorskih oficira, uključujući njenog oca koji je čitav radni vek proveo na tajnim istraživačkim projektima nuklearnog oružja.
    Džon Filips, osnivač grupe „Mamas and Papas“ bio je sin pezionisanog oficira marinaca, kapetana Klofa Endrju Filipsa. Kao dete bio je učenik elitnih vojnih škola u Vašingtonu, a kasnije se upisao u prestižnu Pomorsku akademiju u Anapolisu. Interesantno je da je u srednjoj školi za decu vojnih lica u gradu Aleksandriji, Virdžiniji, upoznao buduću članicu svoje grupe, Kes Eliot, „Mamu Kes.“ U tu istu školu samo kasnije, išao je i Džim Morison, što je samo koincidencija. Ako mislite da se ovde koincidencije iscrpljuju, čitajte dalje...

    Robovi programa Monarh
    Jedna od najvećih tajni Iluminata jeste način i moć da istraže i iskoriste genealošle linije robova na programima kontrole uma. Obimna dokumentacija o svakoj osobi u programu brižljivo se čuva i pristup ovim dosijeima je privilegija samo malog broja vrhunskih „upravljača.“ Razlozi su višestruki. Prvi i najočigledniji jeste da se traumom i programiranjem robovi kontrole uma odvajaju od svog pravog porekla, stvarnog života, pravih sadržaja, i programiraju za zadatke i poslove koje su im namenili njihovi programeri. Svaki rob iz programa Monarh postoji u novostvorenoj realnosti, a kako se kroz nju kreće zavisi od programera. Ono čemu svaki (normalan) čovek teži, robu iz programa je uskraćeno. Ako je programirana osoba ocenjena kao neko ko želi moć, ona joj je prvo oduzeta do tačke raspada, a onda joj je data nad drugim osobama, robovima kojima će upravljati. Rob se izmešta iz svoje prave porodice još kao beba ili malo dete, i daju mu se lažni roditelji, obično višegeneracijske okultne loze i porodice koje će ih formirati u ono što im je namenjeno. Da bi rob ispunjavao zadatke za koje je programiran, potpuno mu se ograničava sloboda kretanja (otuda su deca vojnih lica koja žive u bazama idealna za programiranje), uskraćuje im se obavljanje najprostijih aktivnosti kako bi u potpunosti bili zavisni od svojih kontrolora.

    Poznati su slučajevi da mnogi robovi iz programa nikada nisu napisali nijedan ček, što je u Americi skoro nezamislivo. Mnogi nisu vozili kola, nisu gledali televiziju, ukoliko nije na programu neki film Volta Diznija koji je inače korišćen za programiranje. Nekim robovima je dozvoljeno da voze kola, ali samo u ograničenim uslovima jer im je osećanje za pravac i prostor skinuto iz uma tokom programiranja. Robovi programa Monarh, kao što su bile Merilin Monro i Loreta Lin, vodile su strogo kontrolisan život i nije im bilo dozvoljeno da voze automobile. Loreti je to bilo dozvoljeno samo ponekad, i to na ranču na kome je živela.

    U senci glamura
    Lena Pepitone objavila je 1979. svoja sećanja na rad u kući Merilin Monro, gde je angažovana oktobra meseca 1957. i upravo zato što nije bila jedan od kontrolora robova, njen iskaz je koliko potresan, toliko i verodostojan. Iz ove knjige donosimo nekoliko odlomaka kako biste shvatili kakav je život programiranog roba iz programa Monarh.
    Merilin Monro bila je siroče i tokom detinjstva postala je žrtva programa koji su sprovodili Iluminati/CIA i njihovi partneri iz vrhova vlasti, koji su isto vreme bili i korisnici robova. Pre nego što je postala glumica, Merilin je bila striptizeta, a jedan od njenih poznatih programera – kontrolora bio je Anton Lavej, osnivač crkve Satane u Americi. Kada su programeri i sistem stvoren u Holivudu od nje napravili zvezdu, pomislili biste da je Merilin Monro živela glamurozno, kako se pretpostavlja da zvezde žive. To nije tačno. Živela je u Njujorku, na 13. spratu u zgradi 13E Saton Plejs. To jeste bogataški kraj, ali rob živi drugačije. Evo nekoliko odlomaka iz knjige Lene Pepitone koji će vam sve pojasniti: „Ogledala od poda do plafona bila su posvuda. Čak i sto za ručavanje u trpezariji, u produžetku dnevne sobe, imao je ploču koja je bila ogledalo.“ (str. 16)

    U programiranju robova programa Monarh, ogledala se veoma mnogo koriste.* U mozgu programirane osobe stvorene su nebrojene slike i rob ih u svom umu vidi kao hiljade ogledala. Pošto Merilin kao rob nije imala lični identitet, dekorisala je stan onako kako je njen um izgledao iznutra – kao hiljade ogledala.
    „Merlinkina spavaća soba defini-tivno nije bila kraljičina odaja... Bila je to mala, kvadratna soba, prepuna nameštaja. Na zidovima nije bilo slika, samo ogledala. Njeni kontrolori bili su nemilosrdni. Iako je bila slavna, živela je kao rob. Nije joj bio dozvoljen ni minimum samopouzdanja van onoga za šta je bila programirana.“ (str.25) „ Mej je konačno uspela da pozove vozača kako bi odvezao Merilin... Bila je zatočenik, nije nigde išla po svojoj volji, uvek je neko morao da je odveze.“ (str. 29)
    „Pre svega, njen život bio je neverovatno monoton. Sastanci sa doktorom (kasnije sam saznala da su to bili psihijatri) i lekcije glume bile su sve aktivnosti o kojima je trebalo da vodi računa. Većinu vremena provodila je u svojoj maloj spavaćoj sobi... Merilin je izlazila iz kuće samo da bi se program obnavljao. Za ostale stvari, bila je zakopana u stanu kao stvar.“ (str. 32)
    „Nije imala čak ni televizor, nikada nije slušala radio. Bilo joj je uskraćeno sve što bi predstavljalo kontakt sa spoljnim svetom kako program kontrole ne bi bio narušen. Bila je prvi „predsednički model“ kome je stvoren javni život i nije smelo biti propusta.“ (str. 33) „Pošto Merilin nije imala prave prijatelje, skoncentrisala se na sebe. Nije imala prave prijatelje, oko nje su uglavnom bili programeri i oni koji su je koristili kroz program. Iz toga nije mogla sama da se otrgne.“ (str.43)
    „Smeju mi se. Šta sam ja?... Ništa... prostitutka. Negde u trenucima lucidnosti shvatala je da nikome nije stalo do nje, da je njen život nevažan, da je samo stvar koju koriste.“ (str.71) „Ne uzimajte mi bebu! Tako su mi oduzeli bebu...nikada je više nisam videla.“ (str.77)
    Pošto je rodila zdravu bebu, ona joj je oduzeta i nikada je više nije videla. Moguće je da je žrtvovana u nekom ritualu, koji su se dešavali po Merilininom saznanju ali je bila previše uplašena da pita. Merilin je ostala bez bebe upravo u bolnici gde je deo njenog programiranja obavljen. Vidi se iz pitanja da je njen bol bio upravo samo gubitak deteta a ne neki drugi. Žrtve programiranja proživljavaju strašne fizičke torture kako bi se kroz programiranje izazvao sindrom višestruke ličnosti i svaka će biti programirana za drugačiju aktivnost. Otpornost i neosetljivost na fizički bol je takođe deo programiranja. „Našla sam Merilin u maloj sobi bez lepog pogleda na okolinu. Delovalo je vrlo depresivno, posebno što nije bilo nijednog cveta ili nekog znaka u sobi da su je posetili prijatelji koji su mislili na nju.“ (str 135)
    Komentar nije potreban, rob nema pravo na radost ili bilo koji znak topline. „Merilin skoro svakodnevno posećuje psihijatre... Bila je pod strogom kontrolom iz nekog razloga.“ (str. 137) „Frenk... je stavio dve predivne smaragdne minđuše na njene uši.“ (str. 202). Frenk Sinatra je bio jedan od mnogih kontrolora korisnih robova iz programa Monarh. Smaragdno zelena boja, i svi predmeti te boje, često se koriste u programiranju preko „Čarobnjaka iz Oza,“ koja je jedna od osnovnih knjiga za programiranje dece.

    Iz ovog ugla, sudbina Merilin Monro zaista je bila tragična. Da li je pripadala krugu Crnih udovica, smrtonosnih, neodoljivih zavodnica na programu Monarh? Verovatno. Njena volja nije postojala, nije mogla da se odupre onima koji su je programirali, ni onima koji su je koristili. A o metodama ucena, ugrožavanja života kako bi se prihvatilo sve što se od roba traži... saznaćete više u sledećem nastavku.


    MENGELE NIJE MRTAV (Drugi deo)

    Seksualne usluge, šverc droge, ubistva i vrbovanje – samo su mali deo razrađenih „tehnika“ koje, u pokušaju da dođu do prevlasti na globalnom nivou, koriste najmoćnije špijunske organizacije.
    Pedesetih godina prošlog veka, CIA je kroz program „MKUltra Mind Control“ izazvala veliko interesovanje za prostitutke, ne samo kroz obuku i pripreme za seksualne robove, već i za špijunske aktivnosti, prenos droge i raznih informacije koje se nisu smele slati već preneti isključivo usmeno, kompromitovanje uglednih osoba radi daljeg ucenjivanja, zaključno sa obukom za atentate. Oformljeni su stručni timovi koji su na naučnoj osnovi morali da odgovore šta ih „stavlja u funkciju,“ kako ih obučiti u zavođenju i špijunaži, na koji način ih kontrolisati, kako se zaštititi da informacije „kasnije“ ne procure na pogrešnom mestu i, na kraju, kako „penzionisati“ osobe kojima je „rok upotrebe“ istekao.

    Najsurovije ucene
    Iako zvuči surovo, CIA je bez dileme, kao i FBI i Edgar Huver, ušla u ovu „naučnu delatnost“ i vodila detaljna dosijea o seksualnim sklonostima poželjnih ciljeva, ljudi koje je trebalo uplesti u mrežu „crnih udovica,“ kako su kodirano nazivali obučene „seksualne operativke.“ Ova prljava veština dovedena je do nivoa rafinirane veštine, skoro umetnosti, kako se vidi u brojnim filmovima od kojih su najtipičniji oni o Džejms Bondu, agentu 007. U njima se britanski agent bavi zavođenjem kako bi došao do onoga što mu treba i to je postao deo njegovog „šarma.“ A da ne govorimo kako protivnička stana pokušava isto, međutim, Bondov seksualni šarm je jači, pa on po pravilu „pobeđuje.“
    Naravno da je na prvom mestu ucenjena buduća operativka. Robinji iz programa Monarh se dozvoljava da ima decu kako bi kasnije bila efikasno ucenjena pa joj se preti da će njena deca postati deo programa, ili biti prodata satanističkim sektama i psihopatama za njihove rituale. Ovo je ucena koja uvek daje željeni rezultat jer se robinjama vrlo plastično prikaže šta se dešava sa onima koji ne sarađuju i kako prolaze njihova deca. Većinu sekti za kontrolu uma vode opasni programeri „gurui“ i u takvim uslovima programiranje dece počinje u trećoj godini njihovog života u vreme kad je moguća verbalna komunikacija. Njima se kaže da im je u telo usađena bomba i da će je, ukoliko ne budu slušali naređenja, programer aktivirati.


    Alter umesto pokojnika
    Takozvani Monarh Beta, model seksualne robinje, vrhunski je obučena zavodnica ali postoji i „dodatak“: njen kontrolor može da aktivira i jednu od „alternativnih“ osoba iz njenog programiranog uma i taj „alter“ kako ih nazivaju, savršeno imitiraju mrtvu osobu, ali su joj vitalne funkcije svedene na minimum. Uspaničenoj „žrtvi“ se pomogne da se „leša“ oslobodi, ali je krug ucene otvoren. Opasnija faza je da se žrtva uvuče u seksualne aktivnosti koje se snimaju, što je naročito efikasno, ako je reč o uglednoj, javnoj ličnosti na javnoj funkciji u politici, biznisu, sportu.
    Porno filmska industrija se skoro isključivo bazira na „glumcima i glumicama“ koje su na programu Monarh. S jedne strane, njihov rad je besplatan, deluju „stručno“ i uverljivo, postaju poznati u kontekstu onih koji su zainteresovani za ove teme i filmove, ubacuju ih u svet poznatih ličnosti iz muzike, filma i sporta što otvara mogućnosti za ucenjivanje umešanih ličnosti. Tipičan primer je poznati glumac romantičnih komedija Hju Grant kome se „slučajno“ desila prostitutka u kolima, a pošto je odbio da plati „njenu“ ucenu, slučaj je dospeo u medije kao svojevrsna kazna i opomena drugima koji se budu našli u sličnoj situaciji.

    Medicinski logori smrti
    Jedna od najefikasnijih pretnji seksualnim robovima jeste da će ih poslati u psihijatrijske klinike ukoliko budu pravili probleme svojim kontrolorima ili pokušaju da se otrgnu iz programa. Poznati su mnogi slučajevi „pacijenata“ sa klinika koje vode obaveštajne službe; oni su ostavljeni na milost i nemilost medicinskom osoblju. Tu nema spoljne kontrole, ni zakonske ni medicinske; „pacijenti“ su u „medicinskom logoru“ najstrašnijeg tipa, a disciplinovanje bolesnika, reprogramiranje, tortura i smrt se primenjuju na njima a da se za to nikome ne odgovara. Davanje opasnih medikamenata melarila, torazina ili stelazina uobičajena je stvar. Medicinska sestra Nadin Skola, koja je radila u jednoj ovakvoj bolnici, u svojoj knjizi „Čuvar ključeva“ („Keeper of the Keys,“ F&J Publishing Corp, 1976) opisuje strahote kojima je bila svedok. Robovi na dopunskoj obuci se traumatizuju do krajnjih granica kako bi im se um otvorio i „produbljeni“ program se spustio u netaknute delove mozga gde se stvaraju novi „alteri“ za nove funkcije. Robovi se ili potapaju u kade pune leda i tu drže do granice smrti, ili im se na „stari“ način daju elektrošokovi dok se mentalno potpuno ne rastroje. Oni koji ne izdrže i umru, sahranjuju se na tajnim bolničkim grobljima bez ikakvih oznaka u dosijeima iz kojih bi se pronašlo ko su bili. Po rečima medicinske sestre Nadin, polovina pacijenata u mentalnim institucijama su šizofrenici. Veliki procenat ovih „šizofreničara“ su u stvari bili robovi čiji je program završio, „pukao“ i koji su eliminisani i ostavljeni da traju do svog fizičkog kraja. Koliko je ljudi – ne zna se, ali se zna da ih je mnogo; neki eksperti tvrde da je reč o hiljadama njih. Ovo je čak prihvatljivija varijanta od fizičke likvidacije koja je namenjena većini robova.
    To je bio slučaj sa Keti O’Brajen, seksualnom robinjom najviše klase, „predsedničkim modelom,“ koja je svoje usluge pružala u Beloj kući i ostalim državnim institucijama. U poslednjoj fazi rada, kada je došla u tridesete godine života – a tada se „radni vek“ robova bliži kraju – prebacili su je na poslove prenose droge za CIA. U jednoj takvoj isporuci, kada je ranac sa drogom donela na određeno mesto, u napušteni luna-park vođena intuicijom koja joj je spasla život, ostavila je ranac i sakrila se u lavirintu parka. U zakazano vreme, pojavio se helikopter iz kog je izašla „veza,“ agent CIA koji je trebalo da preuzme drogu. Iz helikoptera je izašao naoružan puškom, uzeo ranac, dozivao Keti da se sa njom „vidi,“ ali pošto ona nije izlazila iz svog skrovišta, helikopter je uskoro odleteo. Ovo je bio jasan signal Keti O’Brajen da mora da se spasi i ona je jedan od retkih begunaca iz programa Monarh koja je posle deprogramiranja i povratka sećanja opisala svoj strašni život robinje.


    * Ogledala su korišćena i u mnogim filmovima, kao na primer „U zmajevom gnijezdu“ (Bruce Lee).


    PavleS: komentar modifikovan dana: 22/9/2013, 21:31; prepravljeno ukupno 1 puta

    PavleS
    Admin

    Broj komentara : 2902
    Registration date : 2008-11-01

    Re: ANIMATORI PAKLA - MUZIKA, FILMOVI, VIDEO IGRE...

    Komentar  PavleS on 2/3/2011, 13:24

    U svom novom spotu "Born This Way" krcatom eksplicitnih satanskih i apokaliptičkih scena, Lady Gaga radja vanzemaljca na planeti G.O.A.T.


    PavleS
    Admin

    Broj komentara : 2902
    Registration date : 2008-11-01

    Re: ANIMATORI PAKLA - MUZIKA, FILMOVI, VIDEO IGRE...

    Komentar  PavleS on 5/7/2011, 11:15

    Vanja Vučenović: LEJDI GAGA I OSTALE LUTKE PAKLA(II) – SVET U JUDINOM ZAGRLJAJU
    Autor Vanja Vučenović 9. jun 2011.

    Iskreno verovah, poštovani čitaoci Srpske analitike, da ću nakon prvog dela teksta o mračnoj ulozi Lejdi Gage kao postmoderne „jahačice“ novog luciferijanskog poretka, a kog napisah pre nekih godinu dana, jednom zauvek i „zakopati“ ovu neugodnu temu nad kojom se u Srbiji a i u širim okvirima, sve ovo vreme nadvija zid nepristojne i nepodnošljive tišine.

    Vreme koje je prošlo od pisanja prvog dela do danas, pokazalo (mi) je, ne samo da sam suludo verovao da su tadašnje pesme, spotovi i ostala “đavolska posla” ove direktne izaslanice pakla bili poslednja reč „prosvetljenih“ i palih, u čije ime i za čiji račun dotična nastupala, nego i da sam bio naivan kada sam uopšte mogao i da pomislim kako ne treba isključivati mogućnost da se i ovakvi otpadnici Gaginog „kalibra“ jednom ipak prizovu davnoj izgubljenoj pameti i duši, pa možda i vrate u naručje jedinoga Gospoda.

    Bio sam u velikoj zabludi, priznajem, i nije mi prvi put. Pesma i spot pod nazivom „Juda“(„Judas“), do kraja su otvorili karte kojima igraju „prosvetljeni“, kao suvereni gospodari duše i tela Lejdi Gage, koji su se, ako ćemo istini za volju, sada već toliko osilili da, bez problema, otvoreno i slavodobitno pljuju u lice onom najčistijem delu, pre svega, hristolikog čovečanstva.

    U poređenju sa svim dosadašnjim najpoznatijim duboko simboličnim muzičko – scenskim ostvarenjima ove američke „umetnice“ ( „Bad romance“, „Alejandro“, „Paparazzi“, “Poker face”, „Born this way“…), o čemu sam nešto više pisao u prvom delu, „Juda“ je zasigurno zajednički imenitelj svih prethodnih Gaginih pesama i spotova, i nesumnjivo najmračnija od svih poruka koju su oni koji manipulišu Lejdi Gagom i njenim „stvaralaštvom“ mogli da pošalju čovečanstvu. Nakon preslušavanja ove pesme i gledanja propratnog spota (a koji će pojedinci okarakterisati kao nesvakidašnju formu „umetničkog izražavanja“), nemoguće je ostati ravnodušan – a usudiću se da kažem – i nezabrinut zbog sve jasnije namere ostvarenja davno projektovane vizije „palog sveta“, u koji nas polako i prevarno, kroz muzičko – filmsku industriju, uvode globalni lovci na ljudske duše. Utabavajući, na taj način, put za konačno zacarenje i apsolutnu zemaljsku vlast njihovog „velikog“ donosioca „svetlosti“.



    Inače, sama Lejdi Gaga je, dosta vremena pre nego što je mračni projekat pod nazivom „Juda“ video svetlost dana, najavljivala kako ima u planu „da svetu ponudi novu verziju Biblije“, tj. svoje „viđenje“ biblijskih događaja, pokazaće se na kraju, u jasnom nastojanju da sruši zvanično hrišćansko (a nas u ovom slučaju zanima prevashodno pravoslavno) učenje i sve temelje na kojima je počivala Crkva gotovo dva puna milenijuma. Naravno, nije potrebno biti previše pametan ili informisan, kako bi se izveo posve jednostavan zaključak, da nakaradne maskote kakva je Lejdi Gaga (i njoj slični/e), individualno nemaju ni intelektualnog niti duhovnog kapaciteta za bilo šta suštinski kreativno, a kamoli za tako velik „zalogaj“, kakav bi bio, o ludosti, “rušenje” Božije Reči. Na drugu stranu dopuštenje i bezgranično milosrđe Gospoda, pa Dozvoljava svakojakim dvonošcima da hodaju Njegovom tvorevinom zvanom planeta Zemlja. Opet, Gagi je, kao robinji kontrole uma (o čemu će biti rečeno nešto više u redovima koji slede) namenjeno da se kezi, vrišti, skviči, laje i da uglavnom izigrava korisnu budalu i tako ispunjava za nju ipak nedokučive namere njenih vlasnika programera (hendlera). Jasno je da tekst za pesmu „Juda“ i čitava scenografija istoimenog spota, nisu tek samo hir ili trenutak ingenioznosti jedne, ipak ruku na srce, ispodprosečne pevaljke, nego lukavo isplaniran i precizno tempiran atak zakulisnog luciferijanskog menadžmenta na božansku prirodu čoveka i pokušaj obesmišljavanja (za nas Pravoslavne hrišćane) presudnog značaja i uloge koju Gospod ima u uređenju zemaljskog poretka stvari, a o čemu, za onog ko ima oči da vidi, najbolje svedoči Sveto Pismo.


    Lejdi Gaga kao Marija Magdalena u spotu “Juda” sa neizostavnim i prepoznatljivim “rukopisom” iluminata – “Svevidećim okom”

    Reč je o multidimenzionalnom, mrežnom napadu koji se odvija i koji će se u sve smutnijim vremenima koja nam predstoje, odvijati praktično u svim sferama čovekovog života. Poznato je da filmska i muzička industrija, ta svojevrsna nadnacionalna superkorporacija vrhunskog šou biznisa, u ovom trenutku predstavljaju najefikasnije sredstvo za prezentaciju alternativnih „istina“ o Bogu i duhovnosti uopšte. Hrišćanstvo,a pre svega izvorno Pravoslavno učenje, je u tom pogledu, prvo na udaru, što je i razumljivo, s obzirom da svojom čistotom i neukaljanošću, te beskompromisnom opredeljenošću ka Carstvu Nebeskom jedino smelo prstom upire i razotkriva svu nagost, palost i nakaradnost nadolazećeg globalnog luciferijanskog poretka. Poretka, čiji su celokupni resursi, a u cilju ostvarenja nedosanjanog sna i ideala o uspostavljanju jedne svetske vlade sa jednom (antihristovom) crkvom u središtu, angažovani prevashodno na razvodnjavanju, relativizaciji i u krajnjem cilju – obezboženju izvornog hrišćanskog (pravoslavnog) učenja. Zato, temelje antihristove religije budućnosti ne treba tražiti u nekim novim formama duhovnosti ili pak u otvorenom satanizmu, već upravo u palom, izmenjenom i saobrazno savremenim „potrebama“ čoveka prilagodljivom i „fleksibilnom“ hrišćanstvu, čije učenje će svako moći da tumači, verski praktikuje, pa i dopunjava po nekom svom sopstvenom „viđenju“. Takvo hrišćanstvo, postaće odličan paravan i maska za ono, što samo formalno neće biti nazivano satanizmom.

    Industrija globalnog šou biznisa u sadejstvu sa najuticajnijim globalnim korporativnim medijima svakodnevno, neumorno radi na relativizaciji i sablažnjavaju hrišćana i upravo je teren za manipulaciju ljudskim dušama u ovoj sferi – gde su mediji ti kojima je povereno isključivo pravo i sloboda da „presuđuju“ šta je istinito a šta nije, šta je Božija Reč a šta nije – neslućeno širok i bespovratno poguban.

    Upravo u kontekstu svega gore navedenog treba posmatrati i novo ostvarenje Lejdi Gage, pod nazivom „Juda“, gde je primetno nastojanje da se biblijski razvoj događaja „umije“ i prilagodi mehanizmima, kojima se vladajuća luciferijanska klika koristi u težnji za duhovnim proboljavanjem čovečanstva.

    Ipak, o samoj pesmi “Juda” i spotu koji ju prati, nešto više u narednom nastavku…


    Admin: komentar modifikovan dana: 12/10/2011, 17:32; prepravljeno ukupno 3 puta

    PavleS
    Admin

    Broj komentara : 2902
    Registration date : 2008-11-01

    Re: ANIMATORI PAKLA - MUZIKA, FILMOVI, VIDEO IGRE...

    Komentar  PavleS on 27/8/2011, 19:18

    Kako popularne "zvijezde" provode odmor - Rihanna na Sardiniji:
    http://www.vijesti.me/caffe/rijani-ne-treba-more-sardiniji-se-kupa-alkoholu-clanak-35265

    PavleS
    Admin

    Broj komentara : 2902
    Registration date : 2008-11-01

    Re: ANIMATORI PAKLA - MUZIKA, FILMOVI, VIDEO IGRE...

    Komentar  PavleS on 15/10/2011, 21:47

    Katy Perry kaže da je za uspjeh prodala svoju dušu đavolu:



    Katy savjetuje jednu mladu djevojku da uradi to isto za sticanje moći:


    PavleS
    Admin

    Broj komentara : 2902
    Registration date : 2008-11-01

    Re: ANIMATORI PAKLA - MUZIKA, FILMOVI, VIDEO IGRE...

    Komentar  PavleS on 3/1/2012, 20:34

    Obratite pažnju na ovaj tekt:
    Lejdi Gaga nakon odlaska iz hotela ostavila kadu punu "krvi"

    http://www.blic.rs/Zabava/Vesti/299544/Lejdi-Gaga-nakon-odlaska-iz-hotela-ostavila-kadu-punu-krvi

    PavleS
    Admin

    Broj komentara : 2902
    Registration date : 2008-11-01

    Re: ANIMATORI PAKLA - MUZIKA, FILMOVI, VIDEO IGRE...

    Komentar  PavleS on 3/1/2012, 21:54

    Za one koji možda misle da se gore opisane pojave samo dešavaju "tamo negdje u dalekom svijetu":

    Poznati folk pjevač SINAN SAKIĆ i guru Sai Baba


    http://www.alo.rs/ljudi/37372/Sinan_Sai_Baba_ce_umreti_za_10_godina
    http://www.svetplus.com/vesti.asp?vid=8286
    http://www.story.rs/vesti/svet-poznatih/8812-sinan-sakic-naucio-sam-da-idem-ispravnim-putem.html

    PavleS
    Admin

    Broj komentara : 2902
    Registration date : 2008-11-01

    Re: ANIMATORI PAKLA - MUZIKA, FILMOVI, VIDEO IGRE...

    Komentar  PavleS on 5/2/2012, 19:06

    Odvraćanje od surove stvarnosti
    Turbo-folk, mentalni cunami koji briše vrijednosti

    http://www.vijesti.me/caffe/turbo-folk-mentalni-cunami-koji-brise-vrijednosti-clanak-59263

    PavleS
    Admin

    Broj komentara : 2902
    Registration date : 2008-11-01

    Re: ANIMATORI PAKLA - MUZIKA, FILMOVI, VIDEO IGRE...

    Komentar  PavleS on 6/2/2012, 11:02

    LEJDI GAGA I OSTALE LUTKE PAKLA (III) – ZA KOLIKO ĆEMO PRODATI DUŠU?
    Autor Vanja Vučenović 3. februar 2012.


    Poštovani čitaoci Srpske analitike, to što čitate ove redove pravi je znak (i nije nikakvo priviđenje!) da ste, ipak, naposletku i dočekali taj „famozni“ treći, verovatno i poslednji nastavak serijala tekstova o Lejdi Gagi i ostalim lutkama pakla, koji će, odmah na početku da naglasim, predstavljati sažeto zaključno razmatranje svega onoga što sam do sada napisao o ovoj temi. Naravno, kao što se i moglo očekivati – od mog poslednjeg nastavka, malo šta se suštinski promenilo u ovom domenu. Glavna „heroina“ poznatog serijala tekstova – Lejdi Gaga, kao svojevrsni simbol rušilačog, bezbožno – nihilističkog sveta u nastajanju, tone sve dublje i dublje, planski i prevarno povlačeći za sobom u beznađe i duhovnu smrt generacije i generacije mladih naraštaja, koje u njoj, vide ništa drugo i ništa više do obrazac idealne i “kul” devojke sa jasno izgrađenim i profilisanim „stajlingom i imidžom“.

    Imidž, stajling ili trend su jedno, ali otvoreni satanizam i bogoborstvo koje se neprestano i perfidno plasiraju kroz muziku i spotovime ove lutke pakla su nešto sasvim drugo. Svaki moj tekst je zato – za sve one koji do sada nisu shvatili – u stvari, svojevrsni vapaj i apel da se jednom za svagda prestane sa obožavanjem i idealizacijom ovog zlatnog teleta Novog svetskog poretka, kao jednog od najvećih projekata i poduhvata globalnih iluminatskih vladara na globalnom estradnom polju ikada.

    Iskreno, malo toga je ostalo da se napiše o fenomenu „Lejdi Gaga“, a što već nije napisano i obrazloženo u prethodna dva dela. Novina bi bila možda to da je – s obzirom na vrednosti kojima se rukovodi savremeni „pali“ svet – zlo generalno, a naročito posmatrano kroz fenomene koje sagledavam kroz ove tekstove, samo još dodatno napredovalo u svojoj osionosti i bezobzirnosti. Tačnije, zlo je otišlo toliko daleko , da više i nema potrebe da se prikriva i maskira pred duhovno obnevidelim čovečanstvom; da se prerušava pred ljudskom vrstom, koja, nažalost, u današnje vreme potpuno svesno prinosi svoju dušu na žrtvenik globalnih vladara, proslavljajući religiju smrti novog doba vešto plasiranu kroz muzičko- scenske manipulacije zlatnog teleta luciferijanskog poretka sveta.


    Lejdi Gaga:”zlatno tele” nove “religije smrti” kome se klanjaju milioni…

    Naravno, tama se nadvila nad globalnim svetom kao nikada pre, a Bog i moral danas ostaju samo na nivou fraza i kategorija koje se nastoje svim silama izbrisati iz suštine i sećanja svake ljudske jedinke na planeti. Da, stanje je, ukoliko još uvek niste primetili, katastrofalno i krajnje alarmantno. Pogledajte malo bolje svet u kome živimo ili bolje – životarimo.Pokušajte da razmislite malo o sebi i svom mestu u ovom svetu i šta vam je važno u ovom prolaznom zemaljskom životu. Do kakvog zaključka ćete doći? Koji je vrhovni smisao koji vas vodi kroz život? Iskreno priznajmo, u šta smo se to pretvorili, i da li je opravdano da se i dalje nazivamo ljudima? Gde je Bog u našim životima i zašto smo Mu okrenuli leđa? Ne proizlazi li, upravo, odatle svo to zlo koje iz dana u dan, sve više i više, obuzima ovaj svet?

    Baš zbog dijagnoze stanja postavljene kroz prethodna pitanja, potpuno sam svestan toga da će velika većina i nakon ovog skromnog teksta i dalje ostati na putu mraka nadolazećeg „sina pogibli“, životinjski baleći na svaki novi nastup Lejdi Gage i njoj sličnih, te da će i nadalje bacati svoju decu i njihovu dušu u vatru večnog prokletstva. A sve to zarad ostvarenja bolesnog roditeljskog sna da i „voljena“ dečica jednog dana dožive „slavu“ i popularnost ove luciferijanske lutke, bez obzira na preskupu cenu svega toga. Naravno da za takve nema pomoći, sem milosti i dugotrpeljivosti našeg Gospoda i Njegove skore „žetve“. Zato, ovo i nije tekst namenjen toj i takvoj većini, već onim „usamljenim“ pojedincima, koji iako iscrpljeni teretom i iskušenjima „palog“ sveta, još uvek hrabro istrajavaju i odolevaju na braniku sopstvene duše, beskompromisno se odupirući nemilosrdnom zlom duhu – po mnogim pokazateljima na koje ukazujemo u okviru Srpske analitike – poslednjeg vremena u kome živimo.

    U prethodnim tekstovima, nastojao sam da ukažem na otvoreno iluminatsku i luciferijansku simboliku perfidno provučenu kroz praktično celokupno „stvaralaštvo“, verovatno najpopularnije estradne robinje kontrole uma današnjice, Lejdi Gage. Kako ne bih bio pogrešno shvaćen – a i ranije sam to naglašavao – sirota Gaga je samo „izvršilac radova“ globalnih iluminatskih lutkara i ništa više od toga. Lutka koja je jednom za svagda prodala svoju dušu, i koja kasnije više nije imala izbora. Izbora, koji svi mi, bez obzira koliko danas teško bilo, još uvek imamo.

    U ovom kratkom nastavku, nisam imao pretenziju da bilo šta dodatno pojašnjavam u tom pogledu, jer smatram da je ranije rečeno sve što je trebalo da se kaže. Ko je trebalo da pročita i shvati, pročitao je i shvatio. Za sve one koji teže božanskoj Svetlosti i Istini i ovo je sasvim dovoljno. Ili, kako je to svojevremeno, jednostavno a opet mudro rekla, sada blaženopočivša mati Isidora iz manastira Sisojevac: „Bože, spasi ovaj svet…ko hoće Tebi, a ko neće, ne možemo ga silom nikad u raj naterati“.

    Još mi preostaje da Vašoj pažnji, poštovani čitaoci, preporučim jedno novije, duboko simbolično, muzičko-vizuelno, a verovatno i krunsko ostvarenje Lejdi Gage, tačnije njenih luciferijanskih kontrolora, pod nazivom “Маrry The Night“, a potom i da dam neki svoj konačni zaključak na ovu temu, bez bilo kakve želje ili namere da umesto vas „prežvakavam“ jasnu i nedvosmislenu „poruku“ koja je posredstvom i ovog video spota poslata svima nama “na izvol`te”.



    Video spot i pesma „Marry The Night“ su, kao što ste mogli da primetite, posve, jasni. U njemu se, za sve one koji imaju oči da vide, zapravo, ukratko otkriva koliko je bio „trnovit“ životni put kojim je Lejdi Gaga hodila. I koliko je bespovratno i surovo zapečećena njena buduća životna priča. Zato, dobro obratite pažnju na sve detalje, a potom i razmislite dobro, da li ona upravo u ovom ostvarenju,na neki način i konačno otkriva svoju pravu, u suštini, potresnu životnu storiju o tome kako je tekao njen „put do zvezda“. Simbolično, od njenog boravka u duševnoj bolnici kada je postala robinja kontrole uma i kada je, u stvari, i „predodređena“ od strane iluminatskih gospodara da doživi svetsku slavu? Da li je Gagi luciferijanska globalna elita obećala popularnost, pod uslovom da proda svoju dušu? Ona je na to očigledno pristala, o čemu nam svedoče i multimilionski tiraži prodatih diskova, neprestana medijska propraćenost svega vezanog za njen “lika i delo”, kao i do sada nezapamćena popularnost koju uživa, praktično u celom svetu. Naravno, svima nama koji se na neki način bavimo ovim fenomenima jasno je da se na “vrh sveta”ne dolazi tek tako slučajno, niti da su za to dovoljni talenat i rad. Talenat i rad su u tim globalnim formatima prijemčiva i milozvučna bajka za “stado”, a istina je da je Gagina sadašnja vodeća pozicija na globalnoj estradnoj pozornici zahtevala mnogo više od pukog talenta. Da li je onda projekat “Marry The Night”, u stvari, njeno lično priznanje da je uspeh u današnjem svetu zagarantovan samo ako zauvek i bespovratno prodate svoju dušu i pristanete na “igru” globalnih luciferijanskih majstora prevare?

    Razmišljate o svemu tome i kada neki sledeći put vidite svoje ili neko drugo dete kako nepomično zuri u računar pregledavajući jutjub video spotove i pesme Lejdi Gage. Zapitajte se, da li vam je uistinu stalo da sačuvate njihovu dušu. Ako jeste, nikada nemojte da dozvolite čak ni da požele da jednog dana postanu neka nova Lejdi Gaga. Okrenite ih Gospodu i Svetom Pismu, dok još ima vremena za to. To je jedino izvestan i zdrav put kojim treba da hode na ovoj kratkoj stazi prolaznog, zemaljskog života. I nikada nemojte da potcenjujete snagu i značaj simbola u ovo vreme sveopšteg duhovnog pada i besporetka. Lejdi Gaga je, nesumnjivo, najopasniji, dugoročno projektovani globalni simbol žalosne današnjice.

    I da… Neko je jednom mudro rekao:

    “Svetom vladaju znakovi i simboli, a ne reči i zakoni”…

    PavleS
    Admin

    Broj komentara : 2902
    Registration date : 2008-11-01

    Re: ANIMATORI PAKLA - MUZIKA, FILMOVI, VIDEO IGRE...

    Komentar  PavleS on 8/2/2012, 23:43

    Iluminatska prvosveštenica Madona izvela je svoj show program na poluvremenu finala američkog super bowl-a 5. februara 2012. Sedam dana ranije, Madona je i najavila ovaj događaj sledećim riječima: "Superbowl je neka vrsta Svetinje nad svetinjama u Americi. Ja ću doći na poluvremenu 'crkvenog iskustva' i moraću da održim propovijed. To će morati da bude veoma dojmljivo."













    PavleS: komentar modifikovan dana: 27/8/2012, 10:05; prepravljeno ukupno 1 puta

    PavleS
    Admin

    Broj komentara : 2902
    Registration date : 2008-11-01

    Re: ANIMATORI PAKLA - MUZIKA, FILMOVI, VIDEO IGRE...

    Komentar  PavleS on 7/3/2012, 23:55

    Evo jednog momka sa domaće estradne scene koji se prilično razbudio, ako ga ne oduva tradicionalni pravoslavni okultizam pod maskom hrišćanstva...






    PavleS
    Admin

    Broj komentara : 2902
    Registration date : 2008-11-01

    Re: ANIMATORI PAKLA - MUZIKA, FILMOVI, VIDEO IGRE...

    Komentar  PavleS on 18/3/2012, 20:41



    Nicki Minaj odgovara na pitanja o "dečku" po imenu Roman koji prebiva u njoj govoreći joj svašta i koji sam želi da mu se govore ružne stvari. Kako kaže sama Nicki, rodjen je iz bijesa, a ljudi ga prizivaju i on neće otići...


    PavleS: komentar modifikovan dana: 25/3/2012, 20:36; prepravljeno ukupno 1 puta

    PavleS
    Admin

    Broj komentara : 2902
    Registration date : 2008-11-01

    Re: ANIMATORI PAKLA - MUZIKA, FILMOVI, VIDEO IGRE...

    Komentar  PavleS on 22/3/2012, 10:10

    Prsten posrednik
    Gvinet Paltrou: Razgovaram sa duhom svog oca

    http://www.vijesti.me/caffe/gvinet-paltrou-razgovaram-sa-duhom-svog-oca-clanak-65899

    Obratite pažnju na ovaj naizgled zabavni tekst.
    - prsten, kao okultni predmet, je veza preko koje demon ima pristup
    - razgovor sa mrtvima prihvata kao realnu mogućnost
    - demonska energija i osjećaj lažne ljubavi prenosi se na glumicu
    - ona praktikuje jogu, što je još jedan kanal za prisustvo demona

    PavleS
    Admin

    Broj komentara : 2902
    Registration date : 2008-11-01

    Re: ANIMATORI PAKLA - MUZIKA, FILMOVI, VIDEO IGRE...

    Komentar  PavleS on 25/3/2012, 20:39

    Još jedna tinejdžerska "zvijezda" i satanski simbolizam:
    http://gokill.com/2011/09/28/justin-bieber-bavarian-illuminati-bloodline-with-nazi-connections/
    No upkos ovome što se jasno vidi na fotografijama, ovaj mladić za sebe tvrdi da je hrišćanin...









    Autor ovog bloga navodi da je istraživao porijeklo Džastina Bibera i da se radi o potomku Aškenati Jevreja, bavarskih iluminata.

    Interesantna je i reakcija životinja na njegove slike:





    Većina bi pomislila da je ovo slučajno ili namješteno ali ne bih se uopšte složio s tim, jer životinje imaju izraženo čulo za natprirodno prisustvo koje je u ovim situacijama moguće zbog idolatrije.

    PavleS
    Admin

    Broj komentara : 2902
    Registration date : 2008-11-01

    Re: ANIMATORI PAKLA - MUZIKA, FILMOVI, VIDEO IGRE...

    Komentar  PavleS on 1/7/2012, 10:11

    I zaluđenim fanovima može voda da dopre da ušiju...

    Razočarala fanove
    Rijana na koncertu u Švedskoj pričala o Brejviku

    http://www.vijesti.me/caffe/rijana-koncertu-svedskoj-pricala-brejviku-clanak-80676

    PavleS
    Admin

    Broj komentara : 2902
    Registration date : 2008-11-01

    Re: ANIMATORI PAKLA - MUZIKA, FILMOVI, VIDEO IGRE...

    Komentar  PavleS on 11/7/2012, 12:37



    Jedno od pitanja na testu opšte informisanosti za upis na Filozofski fakultet u Nišu glasi: “Novi hit Jelene Karleuše u naslovu pominje biblijske gradove”, a zatim slede ponuđeni odgovori: Nazaret i Vitlejem, Jerusalim i Jerihon i tačan odgovor Sodoma i Gomora!

    Osim pitanja koje je očigledno u test ubacio poštovalac lika i dela Jelene Karleuše, u testu opšte informisanosti, čije rezultate možete pogledati na sajtu Filozofskog fakulteta u Nišu, nalazila su se i pitanja vezana za doktora Hausa, “Evrosong” ali i filmove “Ko to tamo peva” i “Gospodar prstenova”.
    Izvor: http://www.telegraf.rs/jetset/272971-verovali-ili-ne-karleusa-u-testu-opste-kulture-na-fakultetu

    PavleS
    Admin

    Broj komentara : 2902
    Registration date : 2008-11-01

    Re: ANIMATORI PAKLA - MUZIKA, FILMOVI, VIDEO IGRE...

    Komentar  PavleS on 11/7/2012, 21:59

    Evo pomenutog "hita" na YouTube-u. Pogledajte liriku...



    AJMO NOS UZ NOS x2

    ŽENE SA ŽENAMA,
    MUŠKARCI SA MUŠKARCIMA,
    KURVE S KURVAMA,
    KLINKE SA MATORCIMA

    SODOMA, GOMORA x5

    TU DEVICAMA NIJE DO ČEDNOSTI
    TU BLICEVIMA NIJE DO SVETLOSTI
    TU SVE POČINJE NA SLOVO J I JA...
    TU RUSKINJAMA NIJE DO PUTINA,
    TU SE PIJE KRISTAL SA BUTINA,
    SAMO ZA ONE IZNAD 12 GODINA...

    REF:
    (EIA,EIA) PUŠTA ANESTEZIJA,
    (EIA,EIA) JOŠ MALO BIH DODALA
    (EIA,EIA) STIŽE ANESTEZIJA
    (EIA,EIA) U PAKLU SMO TI I JA

    TU DEVICAMA NIJE DO ČEDNOSTI
    TU BLICEVIMA NIJE DO SVETLOSTI
    TU SVE POČINJE NA SLOVO J I JA...

    TU RUSKINJAMA NIJE DO PUTINA,
    TU SE PIJE KRISTAL SA BUTINA,
    SAMO ZA ONE IZNAD 12 GODINA...

    REF:
    (EIA,EIA) PUŠTA ANESTEZIJA,
    (EIA,EIA) JOŠ MALO BIH DODALA
    (EIA,EIA) STIŽE ANESTEZIJA
    (EIA,EIA) U PAKLU SMO TI I JA

    AJMO NOS UZ NOS x2

    REF:
    (EIA,EIA) PUŠTA ANESTEZIJA,
    (EIA,EIA) JOŠ MALO BIH DODALA
    (EIA,EIA) STIŽE ANESTEZIJA
    (EIA,EIA) U PAKLU SMO TI I JA

    REF:
    (EIA,EIA) PUŠTA ANESTEZIJA,
    (EIA,EIA) JOŠ MALO BIH DODALA
    (EIA,EIA) STIŽE ANESTEZIJA
    (EIA,EIA) U PAKLU SMO TI I JA


    PavleS: komentar modifikovan dana: 27/9/2012, 18:04; prepravljeno ukupno 1 puta

    PavleS
    Admin

    Broj komentara : 2902
    Registration date : 2008-11-01

    Re: ANIMATORI PAKLA - MUZIKA, FILMOVI, VIDEO IGRE...

    Komentar  PavleS on 13/8/2012, 11:03












    PavleS
    Admin

    Broj komentara : 2902
    Registration date : 2008-11-01

    Re: ANIMATORI PAKLA - MUZIKA, FILMOVI, VIDEO IGRE...

    Komentar  PavleS on 13/8/2012, 12:23

    THE BEATLES NA SCENI I IZA NJE

    Rana mladost izvan doma i roditeljske kontrole pogodovala za „regrutaciju“ u satanizam?


    Džon Lenon je rastao bez roditelja. Otac ga je napustio kad je imao 5 godina. Majka je otišla da živi sa drugim muškarcem, i ostavila ga je svojoj sestri. Kad je imao 17 godina, njegovu majku je pregazio pijani policajac. Oca je vidio još jednom nakon 20 godina, ali je odbio da ga primi. Sam Džon kaže za sebe: „Odrastao sam bez osjećaja pripadnosti roditeljima i domu, što me je vrlo rano učinilo buntovnim i pomalo problematičnim. Zavidio sam djeci koja su imala mamu i tatu za čim sam čeznuo cijelog života.“
    Sve se promijenilo kada je Džon napunio 11, tada je bio dovoljno odrastao da sam ide u školu, i počeo da posjećuje majku na putu do kuće. Vodila ga je sa sestrom u bioskop i u šetnje. Majka ga je naučila da crta, da svira ukulele, harmoniku, i bendžo. Ona mu je kupila prvu gitaru. Prisustvovala je njegovim prvim koncertima na teretnim kamionima kao pozornici. Posinila je i Pola, nakon što je njegova majka umrla od raka dojke. Ipak, ova idila je srušena 1958. kada je živahnu Juliju, nakon posjete Mimi, udario automobil ispred kuće. Džon nije bio tu i saznao je za događaj od policajca. Godinu dana, Lenon se divljački opijao, utapajući žudnju i tugu koje će ga učiniti umjetnikom - njegovo prijateljstvo sa Polom Makartnijem ojačalo je zbog njihovih gubitaka. Kasnije je svog sina Julijana nazvao po majci Juliji.
    Zanimljivo je i to kako je Džon upoznao Joko Ono. Poznanik ga je doveo u londonsku galeriju gde je Joko, „avangardna umjetnica iz Njujorka“, imala neku idiotsku izložbu, zato što je mislio da će mu ona biti zanimljiva. Tu su se negdje našli oko duhovitih i provokativnih komentara koje su uputili jedno drugome.
    Joko je bila sedam godina starija od njega i predstavljala je majčinsku figuru koja mu je nedostajala. Takođe, poznato je da je bila vještica. I sam Džon joj je jednom prilikom rekao da ona „nije u stanju da vidi istinu zato što su joj oči zaslijepljene Satanom.“
    Lenon je uz to bio pomalo i slabić i dozvolio je da ga dominantna Joko odvoji od porodice u Engleskoj. Pred smrt je najavljivao da će se vratiti njima, u Englesku, ali se nikad neće znati da li bi to stvarno i učinio.

    Ne može se govoriti o Džon Lenonu a da se ne govori o pokojnom Pol MekKartniju. Da, pokojnom. On je stradao 1964. godine pod nerazjašnjenim okolnostima. Pol je sve su prilike stradao 1964, nakon albuma „A Hard Day's Night“ i u toku snimanja albuma „Beatles for Sale“. Pretpostavlja se da numere „When I'm 64“ sa „Sgt. Peppers-a“ ukazuje na godinu pogibije. Na naslovnoj strani albuma „Beatles for Sale“ izgledaju kao da je neko umro. Zbog čega su „na prodaju“ (ili „rasprodaju“)?


    Originalni omot albuma "Beatles for Sale" na kojem se mogu zapaziti razni zanimljivi detalji: pogrebni ambijent, ilustracije mrtvih ljudi u gornjem dijelu slike, šaka nad Polom Mek Kartnijem i dr.

    Ovog lažnog Pola japanska policija je uhapsila 1980. kada su mu pronašli marihuanu u prtljagu. Poslali su otiske njegovih prstiju u Veliku Britaniju radi identifikacije, i otisci se nisu poklapali sa otiscima Pola Mekartnija! Dakle, već je dokazano da je ovo dvojnik. Najveća razlika se može primijetiti ne u izgledu već u karakteru, pravi Pol je bio dobro dijete, a ovaj dvojnik je kurvar i satanista. Bitlsi su tada uzeli tri godine „odmora“ od nastupanja i za to vrijeme je uigrana zamjena. Izvesni Vilijam Kempbel, koji je pobijedio na takmičenju za izbor Polovog dvojnika, i danas se predstavlja kao Pol. To je sve urađeno, normalno, uz saradnju britanskih tajnih službi jer su Bitlsi bili projekat u koji je mnogo uloženo.
    Ringo Star je, sve su prilike, od samog početka radio za tajne službe.



    Veličina Džona Lenona je u tome što je on ostavio neizbrisiv trag o ovoj podvali, jer je na svakom sledećem albumu, u nemogućnosti da javno kaže istinu, ostavljao očigledne poetski obrađene ali jasne tragove o tome šta se desilo i kako ostali članovi Bitlsa to proživljavaju. Ovo je jedna prava umjetnička epopeja, nevjerovatno umjetničko djelo pod pritiskom jezive, neprirodne realnosti.
    Inače Lenon je ubijen jer je najavio da će objaviti istinu o Pol Mekartniju i manipulacijama tajnih službi. Zbog ovoga je i na Džordž Harisona pokušan atentat koji je on preživio da bi ipak umro kasnije, od raka koji je ko zna kako izazvan...

    Slijedi citat iz knjige Džona Kolmana „Komitet 300“:
    Odličan primjer društvenog uslovljavanja radi prihvatanja promjena, čak i onda kada Centar za istraživanje Stenford priznaje da velika ciljna populacijska grupa ne prihvata te promjene, bio je „dolazak“ „Bitlsa“. „Bitlsi“ su dovedeni u Sjedinjene Američke Države u sklopu društvenog ogleda gdje će velike populacijske grupe da budu podvrgnute ispiranju mozga koga nisu bili ni svjesni.
    Kada je Tavistok doveo „Bitlse“ u SAD, niko nije mogao da zamisli kakva će kulturna katastrofa da nastane posle njih. „Bitlsi“ su bili integralni dio „zavjere Vodolija“, živog organizma koji je nastao iz programa „The Changing Images of Man“ (Mijenjanje obličja čoveka), URH (489)-2150-Policy Reserch Report (Izvještaj o istraživanju politike) No. 4/4/74. Policy Report prepared by SRI Center for the study of Social Policy, Director, Professor Willis Harmon (Pripremio Centar SRI za proučavanje društvene politike, direktor Vilis Harmon).
    Fenomen „Bitlsa“ nije bio spontana pobuna omladine protiv starog društvenog sistema. Naprotiv, sve je to bila pomno osmišljena zavjera kojom je neko zavjereničko tijelo, koje nije bilo moguće identifikovati, uvelo visoko destruktivan uslov podjele u jednu veliku populacijsku grupu, koja je, protiv svoje volje, podvrgnuta promjenama.
    Zajedno sa „Bitlsima“ u Ameriku su uvedene nove riječi i nove fraze, koje je pripremio Tavistok institut. Riječi kao što su „rock“ u vezi sa tadašnjom muzikom, „teenager“, „cool“, „discovered“ (otkriven) i „pop music“ bile su upravo šifrirani leksikon koji je označavao prihvatanje droge. Stigao je sa „Bitlsima“ i pratio ih gdje god bi krenuli, kako bi ih „teenageri“ „otkrili“. Zanimljivo je da riječ „teenager“ nije nikada prije upotrebljavana do pojave „Bitlsa“, koji su se pojavili zahvaljujući Tavistok institutu za ljudske odnose... Tavistok institut i njegov Stenfordski centar za istraživanje osmislili su pokretačke riječi, koje su potom ušle u opštu upotrebu kada je riječ o „rok muzici“ i njenim obožavaocima. Riječi koje su pokrenule cijelu priču stvorile su prepoznatljivu, novu otpadničku, uglavnom mladu populacijsku grupu, koja je društvenim inženjeringom i uslovljavanjem bila prisiljena da vjeruje kako su joj „Bitlsi“ zaista omiljeni bend. Sve pokretačke riječi izmišljene u kontekstu „rok muzike“ imale su svrhu masovne kontrole nad novom ciljnom grupom - američkom omladinom. „Bitlsi“ su obavili savršen posao ili bi možda bilo tačnije reći kako su Tavistok i Stenford obavili savršen posao, dok su „Bitlsi“ samo reagovali kao trenirani roboti „uz malo pomoći od svojih prijatelja“ ("with a little help of our friends“ - šifrirane riječi za upotrebu droge i za to da budeš „cool“). „Bitlsi“ su postali snažno vidljiv „novi tip“ - i ovo je Tavistokov žargon - i kao takvi ubrzo su promovisali nove stilove: masovne hirove u oblačenju (fads), frizure i jezik, što je nerviralo stariji naraštaj, a to je i bila svrha. Bio je to dio procesa „fragmentacije (cijepanja) i lošeg prilagođavanja“, koji je osmislio naučnik Vilis Harman sa svojim timom društvenih naučnika i spletkaroša za genetski inženjering i pustio ga u pogon.


    The Beatles Yesterday and Today - prvobitni omot


    The Beatles Yesterday and Today - nalijepljeni redizajn (zapazite da je Pol u sanduku)


    PavleS: komentar modifikovan dana: 27/9/2012, 18:08; prepravljeno ukupno 3 puta

    PavleS
    Admin

    Broj komentara : 2902
    Registration date : 2008-11-01

    Re: ANIMATORI PAKLA - MUZIKA, FILMOVI, VIDEO IGRE...

    Komentar  PavleS on 24/8/2012, 19:03

    SATANISTI TAJNIM KODOVIMA PREKO MEDIJA OSVAJAJU DUŠE LJUDI

    Kada je Džon Tod, bivši pripadnik najvišeg kruga nadnacionalne organizacije poznate pod nazivom „Iluminati” (koja je u vrhu masonske piramide), jednom prilikom rekao: „Da bismo znali koliko demona imamo u kući, treba da prebrojimo svoje ploče”, retko ko je pomislio da će satanisti uspeti da, zbog tradicionalnog vaspitavanja dece u porodicama, prodru u škole i vrtiće.

    Koliko i muzika može biti opasna kada zli ljudi iskoriste tehničko-tehnološke mogućnosti, može se zaključiti iz izjave Džimija Hendriksa, izrečene bez ikakvih predrasuda: „Kroz muziku možemo ubaciti u podsvest sve što želimo”.

    Opasnost koja preti zbog zloupotrebe kulture očigledna je i sve naglašenija – otvoreno se, katkad i s ponosom, govori o satanizmu u slikarstvu, muzici, na Internetu…[1] Naime, poznato je da je jedna od najvažnijih firmi za produkciju ploča sa satanističkim sadržajem – „Mural Record”. Amblem njihovih ploča je satanski hram. Taj „tajni znak” je njihova magija. Poznato je da muzika dodiruje najtananije strune duše i da je njen značaj zbog uticaja na ljudsku psihu neprocenjiv. S druge strane, naučno je dokazano da muzika pojačava ili smanjuje otrovno delovanje pojedinih lekova, kao što je, na primer, „amfetamin”.

    Nije čudno što tzv. destruktivci koriste i muziku za ostvarenje svojih „vitalnih ciljeva”, budući da je uticaj muzike na čoveka programiranim kodovima praktično dozvoljen otkad u američkoj vojnoj doktrini postoji poglavlje o neokortikalnom ratu. Postoji posebna fonetska metoda za ugrađivanje izobličenih poruka. No, značajno je kako mozak reaguje na muziku koja krije destruktivne poruke.

    Na primer, skrivena poruka „ugord imzu” preko leve polovine mozga, za koju je neprepoznatljiva, dospeva do desne – kreativne i intuitivne sfere, koja poruku dekodira i prepoznaje kao „uzmi drogu”. Naravno, to je samo jedna od satanističkih poruka koje su sve češće upravo na Internetu.[2]

    Za osnovne zagovornike satanizma u muzici proglašeni su od strane istraživača sekti članovi grupe Rolling Stons (sa pesmom Symphaty for the devil…). Međutim, nisu oni jedini svetski poznati bend koji „obožava i opevava” đavole u svojim pesmama. Uz njih su članovi grupa Beatles, Eagles, Pink Floyd i jedna od najpoznatijih pevačica sveta – Madonna. Osim destruktivne muzike, navedeni bendovi svojim slušaocima, kroz tehničko ili fonetsko šifrovanje snimaka, predaju izobličene, nečujne, skrivene poruke, koje dopiru do podsvesti.



    Poruke su „ugrađene” vraćanjem snimka unazad. Reč je o manipulaciji koja grupama donosi popularnost, pojačava njihov uspeh i čini ih „finijim” u odnosu na heavymetal bendove. Neki od primera su pesme „Every Little” grupe Police (poručuju da „zli imaju moć“); Rolling Stones u pesmi „Tops” kažu „Ja te volim – rekao je đavo”; grupa Kiss u pesmi „God of Thunder” poručuje slušaocima „Sam đavo je tvoj bog“; Madonna u pesmi „When you call my name” peva „Hajl Satan”; Cindy Lauper stihovima pesme „She Bop” poručuje: „Tako si bespomoćan protiv zlih, protiv sviranja unazad”; Led Zeppelin preslušavanjem pesme „Stairway to heaven” unazad – otkriva: „Ja želim da živim Satanu – ja te ljubim gospode Satano”; članovi grupe Eagles su napisali jednu od najslušanijih i za sluh najlepših pesama „Hotel California” (u njoj je skrivena satanistička poruka, alizija na crkvu Satane smeštene u hotelu u ulici Kalifornija).

    Za izvesniju budućnost ljudskog roda najopasnije je što tzv. destruktivne snage, koje nisu organizovane samo u totalitarne i destruktivne sekte, svoju uništavajuću energiju usmeravaju na decu. Agresivnost je sve češći sadržaj igara za decu.[3] I crtani filmovi imaju satanističke poruke, a junaci tih filmova često imaju oblik monstruma i što je opasnije – veoma sugestivno deluju na decu.[4] Misije u kompjuterskim igrama napravljene su sa ratnim scenarijima, a pojedine podsećaju na horor filmove. Na Internetu postoji poseban satanistički segment posvećen vampirizmu, a mnoge igre iz tog virtuelnog „trodimenzionog” kolor-seta spadaju u najpopularnije igre za decu.

    Uvodna poruka sajta pod šifrom http://www.compusmart.ab.ca/jgbush/vamprinia.htm na engleskom glasi: Sell your Soul to Satan’s Sister Satana, at Satana’s little Piece of HELL!, a znači: Prodaj svoju dušu Sataninoj sestri Satani na njenom deliću pakla. Najpopularnije kompjuterske satanističke igre poznavala su početkom ratova na prostorima prethodne Jugoslavije i srpska deca: Duke it out in D.C., Duke the Apokalypse, Duke Nukem 3D, Doom 1 i 2, Quake 1 i 2, Qizone for Quake, Hexen II, Wolfenstein 3D, Descent 1 i 2, Dark Forces, Killing time, Blood, Rise of the Triad, Heretic, Corridor itd. Navedeni satanistički segment Interneta završava se porukom: And remember… Vampyres are all around You, što znači: Zapamtite… Vampiri su svuda oko vas.

    U nekim od video-igara Srbi su „loši momci” koje treba pobediti. Sve igre su interaktivne, što znači da igrač posmatra očima glavnog junaka, koji se navikava na satanistički ambijent. Na ključnim mestima za nastavak igre uslov je da se krst okrene naopako i zamrači i/ili zakrvavi prostorija.[5]

    Koliki je kulturološki zahvat sila zla i svih koji im idu naruku, može se zaključiti i po načinu na koji deca u prvom razredu OŠ „Sveti Sava” u Beogradu uče (ili su učila) eksperimentalno engleski jezik. Osnovna literatura su knjige Julije Ešvord i Džona Klarka I– SPY.[6] Glavni crtani likovi su: Frankenštajn, veštica, vampir, Drakula i vukodlak.[7] Instrument za kodiranje reči – verovatno da bi bio u skladu sa likovima – podseća na instrument koji spiritualisti koriste za razgovor sa dušama mrtvih.

    Naravno, psiholozi bi trebalo da istraže kako i koliko igračke u obliku monstruma, crtani filmovi sa đavolima u obliku ljupkog Huga i filmovi o Hariju Poteru utiču na dečija shvatanja i kakvi su ishodi satanizovanog vaspitavanja.

    Pored toga što deci likovi strašila izgledaju veoma ljupko, mora da takvi likovi još nešto čine njihovoj nadsvesti, svesti i podsvesti. Deci, naravno, nije ni ponuđeno da biraju da li žele da uče engleski jezik iz knjiga sa likovima zeka, pačića, srna, medveda, vukova ili nekih drugih likova iz stvarnog sveta. Religiozni ljudi bi rekli: zašto im nisu ponuđeni likovi anđela, umesto đavola.

    Beogradska omladina je u prilici da pročita i kratku priču Hajnca Štadlera Školsko pozorište u izdanju „Beografita”:

    „Deca igraju neki komad. Glavne ličnosti su jedan gostioničar, jedan vojnik koji traži prenoćište, gostioničareva ćerka i đavo.

    Gledamo isti komad po osmi put. Gostioničar, ćerka i vojnik glume sa promenljivim uspehom. Đavo je uvek sjajan”.[8]

    Priči očigledno nije potreban komentar, ali je isto tako očigledno da je porast kriminaliteta i broja zločina koje čine deca, a kasnije omladina, u vezi s navedenim prodorom satanističkih poruka i predmeta u svet mašte. Dokazano je da se na taj način napada nacionalno, mentalno, odnosno duhovno biće svih koji pripadaju kvalitativnim civilizacijama.

    Da igre za decu koje se plasiraju preko sredstava za masovnu komunikaciju nisu nimalo naivne može se zaključiti ako se analizira „Bitka za Zagreb”, koja je po obliku slična igri „Riziko”. Ta igra objavljena je u Americi, gde su dečije igre i simulacije na računarima još 1977. godine imale veoma kvalitetne scenarije za rat na tlu Savezne Federativne Republike Jugoslavije. U igri je skoro verno predviđeno razbijanje Jugoslavije i Jugoslovenske narodne armije. Uostalom, njujorška firma za publikovanje simulacija (Simulations Publications Inc.,New York) već dvadesetak godina izbacuje na tržište igre za decu na bazi scenarija za buduće ratove (Modern Battles).

    Slično je sa video i kompjuterskim igrama. Uobičajeno je da se ti scenariji zasnivaju na stvarnim vojnim procenama, objavljenim u veoma uglednom časopisu „Strategy & Tactics Magazine”. Proračuni su preuzeti iz naučnih istraživanja; kriterijumi su stvarni, mape verno prikazuju prostor; jedinice su postojeće. Ratne igre za decu realno odražavaju teritoriju država sa konfliktnim situacijama.

    Kroz igre se deca upoznaju sa krokijem istorije nacija u verovatnom žarištu, političkom situacijom, bitnim karakteristikama nacija, geografskim položajem, reljefom, vojnim potencijalom, odnosom snaga, a na neki način i odnosom države u kojoj je kreirana igra prema „stranama u sukobu”. Namenjene su uzrastu od 10 do 14 godina. Kvalitet video-igara i verodostojnost ambijenata u simuliranim misijama toliko su dobri da deca mogu da se pripremaju za buduće vojnike i pilote kao da su na simulatorima u vojnim centrima za obuku, što su potvrdili i najpoznatiji vojni eksperti.

    Doug Ričardson je u članku „Ratne igre u svetu kibernetike” opisao jednu (ne)običnu reakciju generala. Naime, nakon što su mu prikazali video-igru „Kriegsspiel”, načelnik nemačkog generalštaba, Fon Mafling, inače veoma cenjeni strateg, uzviknuo je: „To nije igra, to je obuka za rat!” Zanimljivo je pri tome da je najpoznatiju ratnu igru „Gulf Strike”, prema čijem se scenariju ratovalo u Kuvajtu, kreirao čuveni dizajner „ratni(čki)h” igara za decu Mark Herman, po narudžbi Pentagona.

    Poznato je da je Komanda koalicionih snaga u Zalivskom ratu koristila za obuku i odlučivanje najmanje četiri programa zasnovana na video-igrama za decu: komercijalne igre „Gulf Strike” i „Tacwar” (Tactical Warfare), igru JTLS (Joint Theatre Level Simulation) i igru „Janus”, kreiranu u Nacionalnoj laboratoriji Los Alamos u Novom Meksiku, koja je popularna u mnogim državama, uključujući Kanadu, Francusku, Nemačku, Veliku Britaniju i Sjedinjene Američke Države.

    Igra „Bitke zaZagreb” (The Battles forZagreb) objavljena je u ediciji Modern Battles II (Four Contemporary Conflicts, SPI, 1979 ). Dva detalja iz te igre za decu ukazuju na politiku Sjedinjenih Američkih Država, njihov odnos prema ratu i njihove ciljeve. Prvo, u vezi sa upoznavanjem Jugoslavije, deci su, još 1978. godine, ponudili sledeće elemente za igru: Jugoslavija je političko bure baruta. Uzroci rata mogu biti spoljašnji ili unutrašnji. Zagreb je magnet za Nato, ali i za sovjetske snage. Verovatan je građanski rat između Srba i Hrvata („dve jugoslovenske etničke grupe”).

    Zatim, u scenariju za građanski rat piše: „Rat je uzrokovan rastućom plimom hrvatskog nacionalizma posle Titove smrti; Hrvati najavljuju da će formirati nezavisnu republiku i grozničavo rade na njenom priznavanju u UN i svuda po svetu; ‘Titova vlada’, u kojoj dominiraju Srbi, oštro reaguje”. U „Bici za Zagreb” učestvuju snage NATO-a, sovjetske snage i jedinice „krnje” jugoslovenske armije u raspadanju („zbog podele jedinica na lojalne saveznoj vladi i lojalne republičkim vladama koje teže nezavisnosti i dezerterstva pripadnika hrvatske nacionalnosti”).

    U kreiranju te igre za decu u Njujorku 1977. i 1978. godine „pogođene” su tri ključne stvari: 1) da će rat izazvati hrvatski nacionalizam; 2) da će se stvoriti „nezavisna država Hrvatska”, i 3) da će se raspasti Jugoslovenska narodna armija. Za dečiju igru to je više nego ozbiljno. Mora se priznati da su autori iz „Strategy & Tactics Magazine” ili izvanredni prognozeri ili samo dobro obavešteni o ciljevima, odnosno politici svoje vlade.

    Jedna od igara, o kojoj je objavljen tekst u „Dugi” iz oktobra 1998. godine, predviđa novi balkanski rat početkom 21. veka. Prema uvodnom scenariju za kompjutersku video-igru pod nazivom „IF-22 Reporter” u produkciji američke firme „Interactive Magic”, snage UN napustile su Sarajevo 15. juna 2002. nakon što Amerikanci nisu uspeli da se suprotstave vladama Francuske i Nemačke, „koje su se energično protivile produžavanju mirovne misije…” U igri je sve krajnje realistično: avioni, pejsaži, aerodromi i procedura letenja, koja u potpunosti odgovara važećim profesionalnim standardima.

    Ali, ovoga puta autori igre ponudili su igračima i jedan specijalni izazov – bombardovanje Srba! Vojnici su bili nestrpljivi. Bombardovali su Srbe tri godine ranije – baš kao što su pretili te 1998. godine. Scenario je bio pravovremeno razrađen.

    Zanimljivo je da je vlasnik kompanije za izradu video-igara bivši američki vojni pilot DŽ. V. Selili, poznatiji pod nadimkom „Divlji Bil”, koji je svojevremeno radio kao savetnik za razvoj strateških planova u Pentagonu. Da on još ima posebnu ulogu u neokortikalnom ratu potvrđuje podatak da je američki lovački avion F-19, čije je podatke Pentagon dugo čuvao u strogoj tajnosti, prvi put prikazan u njegovoj video-igri, lansiranoj 1983. godine.

    Kvalitet američkih igara za decu je izuzetan. Mnogi kriterijumi mogu se primeniti u savremenoj ratnoj veštini i proveravati na vežbama. Prema scenarijima za dečije igre na računarima mogu se izvesti i veoma kvalitetne komandno-štabne ratne vežbe. To što su igre tako ozbiljne na neki način optužuje Vašington da priprema omladinu za rat i decu da postanu opsednuta ratom. Može se slobodno reći da su deca koja prihvate takvu vrstu igara odlično pripremljena za shvatanje ratnih igara, ratnih vežbi i borbenu obuku.

    Starija omladina (uzrasta od 15 do 25 godina) ima na raspolaganju igre na računarima, s izuzetno kvalitetnim simulacijama borbenih dejstava. Postoje simulacije pomorskih bitaka, bitaka oklopnih jedinica i interrodovskih operacija. Igrači se specijalizuju za operatore, nišandžije, vozače i komandno osoblje. Često se od njih zahtevaju važne vojne odluke.

    Zanimljivo je da se odluke igrača i njihovi postupci odgovarajuće stimulišu. Greške se ne praštaju. Psihička napetost tokom igre katkad je blizu one u stvarnoj situaciji. Porazi se teško podnose, a pobedama se iskreno raduje. Računari uz takve vrste simulacija postaju opsesija. Većina igara sadrži više desetina vojnih misija. Grafika je gotovo filmska. Objekti na terenu prikazani su tako da daju virtuelnu sliku stvarnog prostornog i vremenskog rastojanja.

    Iz igara za decu mogu se izvući korisna iskustva i za borbenu obuku. U jedinicama, na primer, veliki problem predstavlja obučavanje vojnika u raspoznavanju aviona i helikoptera, a on je izvanredno rešen u simulacijama. Naime, „igrač” ne može da pristupi igri ukoliko ne raspozna bar jedan od nekoliko desetina aviona. Kako je raspoznavanje ključ za ulazak u igru, veoma brzo se upamte profili aviona i drugih sredstava, jer je igračima („pilotima”), odnosno operatorima na različitim vatrenim sistemima, veoma stalo do određene igre. „Pilotirajući igrači” stiču osećaj za realno vreme i učestalost opasnosti koje ih mogu snaći u toku obavljanja zadatka.

    Budući da su simulacije bazirane na istinitim podacima, igrač može naučiti: veličine borbenih kompleta, vrste i tipove raketa vazduh-vazduh i vazduh-zemlja, vrste avio-bombi, način poletanja i sletanja na nosače aviona i aerodrome saveznika, vrste i broj objekata za napad, vreme trajanja leta (taktički radijus i dolet), tipove letelica koje se mogu pojaviti kao neprijateljeva sredstva itd. Primenom modema mogu se, u odabranom društvu, simulirati sadejstvo i podrška na istom borbenom zadatku uz korišćenje radio-veze.

    To je, u suštini, elitna predvojnička obuka, obuka budućih pilota i operatora. Na taj način se, posle dolaska u vojne škole, obuka znatno skraćuje. Misije su toliko kompleksne, sa ukomponovanim vojno-političkim varijantama i nepredvidivim okolnostima, da iziskuju veliko strpljenje, umešnost i znanje, kako bi bile uspešno savladane. Njihova neobaveznost i zanimljivost idealna su osnova za stvaranje budućih boraca koji će svoju „demokratiju i slobodu” braniti širom sveta, daleko od svojih domova.

    Pored toga američka decu uče da mrze. Naime, u američkom nedeljniku „Tomorrow’s Morning” broj 273 (oktobar 1998), koji je „novina za klince od osam do 14 godina”, piše: „na desetine hiljada Albanaca je izbačeno iz svojih kuća na Kosovu od strane srpskih snaga. Mnogi će umreti po hladnim šumama ukoliko Srbi ne odu”.[9] Dakle, zlovolja prema Srbima ugrađena je i u generacije koje tek treba da sazru.

    Neokortikalni efekti igara za decu često su veoma vidljivi. Na primer, svetska javnost je upoznata da su se sredinom decembra 1997. godine 732 mališana u Japanu sručila na pod ispred TV ekrana, modrih usana i gušeći se, prilikom emitovanja 38. epizode crtanog filma „Pokemon”. Mališani nisu izdržali mentalni šok izazvan brzim i jakim bleskovima svetlosti (uzastopne munje iz očiju malog čudovišta po imenu Pikaču).

    Mozak je na seriju kontradiktornih znakova (izmena jako osvetljenih i skoro sasvim mračnih slika) reagovao prirodno: deca su dobila vrtoglavicu i/ili epileptični napad. U Italiji su dva devetogodišnja dečaka, posle dugotrajnog virtuelnog takmičenja, pala na pod, takođe, sa simptomima epileptičnog napada (konvulzije, nadražaj na povraćanje, zgrčeni mišići itd.).

    Jedan se utrkivao sa slavnim Super Mariom Brosom od Nintenda, a drugi sa junacima priče o nadahnutom Herkulu, jednom od poslednjih likova Volta Diznija, na „Sonijevoj” konzoli „plejstejšn”. Obe navedene igre imale su zajedničko svojstvo – na nekoliko sekundi pojavljivala se jaka treperava svetlost, što je bilo dovoljno da se izazove napad epilepsije.

    Očigledno je da su satanisti i sledbenici „sila zla” uspeli da se približe deci. Naravno, nisu ništa bolje prošli ni odrasli. Njihov neokortikalni problem veoma je sličan, budući da je provereno da film „Profesorka klavira” baca gledaoce u nesvest.

    Mnogima više nije čudno što u Americi svako ima, pored pištolja, svoju pušku i što se u srpske dečije vrtiće i škole uvode američke metode vaspitanja, pa se deca ponašaju kao su u Samerhilu, a ne u Beogradu. Kreatori „novog svetskog poretka” neguju tzv. slobode ličnosti, zaboravljajući da te slobode, istovremeno, „pokrivaju” jezuitsko-vavilonsku mafiju, satanizam, kriminal i terorizam – protiv kojih se Zapad, navodno, bori svim silama.

    ----------------------------------
    [1] Na sajtu Satanine crkve (ChurchofSatan) moguće je videti tačan opis tzv. obrnutog egzorcizma („reverse egzorcism”) tj. isterivanja Božijeg duha iz čoveka zaposednutog njime.

    [2] Zanimljivo je da su savremene metode uticaja na svest ljudi već (zlo) upotrebljene u američkoj javnosti i to protiv najupućenijih u te metode. Čuveni časopis „Ekonomik” objavio je da je Džordž Buš protiv Al Gora koristio u predizbornoj kampanji „nevidljive poruke”. Naime, iza ubedljivih, usporenih poruka na TV, koje su govorile o prednostima i programu Al Gora, na ekranu je bila ispisana poruka za podsvest – „lažov”.

    [3] Studija Stenfordskog univerziteta potvrdila je da smanjenje izloženosti agresivnom materijalu dovodi do smanjenja agresivnosti. U poslednjih 50-tak godina uvozom američke (ne)kulture, medijske prezentacije često su trovale dušu i svest ljudi i na taj način izazvane su brojne nesreće, sukobi, brutalnosti. Mediji svojom ponudom uveliko određuju mentalne programe i šeme koje vladaju čovekom, čak i diktatorski, ukoliko se duboko ukorene u svest i podsvest gledalaca.

    [4] Kada je vaspitačica Nada Miljanić iz Novog Beograda upitala decu zašto pokušavaju da pomere poklopac šahta, u čemu su skoro uspeli, odgovorili su joj: „Mi smo hteli da kao nindže kornjače uđemo u kanalizaciju („Politika” br. 30901, od 1. novembra 1999, str. 12).

    [5] Kreatori video igara za decu ne moraju imati zle namere, moguće je da ne pripadaju organizacijama sa destruktivnim ciljevima, možda zaista misle da su ratne igre za decu dobre za razvijanje kreativnih sposobnosti i moći predviđanja u dece, ali bi trebalo prepustiti psiholozima krajnju ocenu o tome kako dečiji mozak reaguje na pobede, poraze, opstanak i gubljenje vremena pored kompjutera. Budući da su te „igre“ zamenile igru na svežem vazduhu.

    [6] Julie Ashworth and John Clark, I – SPY (Course Book – 1 i Activity Book – 1),OxfordUniversity Press, 1996.

    [7] Ne plasiraju se samo u Beogradu programi nove reformisane škole za „otvoreno društvo”. Naprotiv, dr Haka Tahirović, pedijatar iz Bijelog Polja, požalio se na eksperimentalne škole u Crnoj Gori u kojima se tokom nastavnog procesa deca poistovećuju sa Drakulom, vukodlacima, vampirima, duhovima i vešticama. Novi školski koncept preuzet u SAD nazvan je „korak po korak”, a protivnici koncepta „prozivaju ga” kao „školovanje za ‘novo doba’”.

    [8] „Beografiti”, br. 1,Beograd, leto ’97.

    [9] Potpuno iste reči izgovarali su u to vreme Ričard Holbruk, Medlin Olbrajt i Bil Klinton.
    Izvor: http://www.vestinet.rs/pogledi/satanisti-tajnim-kodovima-preko-medija-osvajaju-duse-ljudi

    EVO I PDF VERZIJE TEKSTA ZA LAKŠE ČITANJE I DIJELJENJE:
    http://pavlescg.bc-cetinje.com/files_2012/Muzika_video_igrice_satanizam.pdf


    PavleS: komentar modifikovan dana: 24/8/2012, 20:56; prepravljeno ukupno 2 puta

    Sponsored content

    Re: ANIMATORI PAKLA - MUZIKA, FILMOVI, VIDEO IGRE...

    Komentar  Sponsored content Today at 03:04


      Danas je 8/12/2016, 03:04